Наша књижевност

%

И још једном ускипи:

»АшЕ Кетет Водеп даг! зећ педпо зејп, Еппеднеипе аш Кепет Водеп ашдеп.«:з

Од понижења и духовног спутавања песник је, као што знамо, побегао у Италију, покушавајући да се још једном супротстави немачкој стварности која га је гушила.

На двору вајмарског војводе, где је — како сам у :едном писму каже — „сатима проводио време облачећи мајмуне као људе и учећи псе да играју“, упознао је многе стране феудалне експлоатације. Службени додир с проблемима пољопривреде и с положајем сељака, несумњиви утицај физиократских идеја, све то одражавало се у песничкој глорификацији сељачког рада, у његовој идеаглизацији, какву је на пример дао у последњем Фаустовом монологу, у петом чину другог дела. Неспособан да се сам самцат отворено одупре феудалном поретку, Гете је као високи функционар вајмарске владе покушао да разним мерама олакша положај сељака, кога упоређује са ружином граном на којој седи лисната ваш, а на ваши мрав, док сви паразити заједно не дотерају ствар дотле „да за један дан прождеру одозго више но што одоздо може да изникне,“ (в. писмо Кнебелу од 17 априла 1782.)

Меринг је у једном свом чланку о Гетеу из 1900 год. правилно приметио да цело песниково стварање у другом и трећем периоду није било ништа друго до „запомагање и уздисање окованог Прометеја“ 1", а то значи да у песнику заправо никада није умрла прометејска природа већ је непрестано, сад јаче, сад слабије, избијала на површину. Кроз дела у којима се песник приближава немачкој стварности да би се на крају примирио с њом, често се одједном пробијају стихови протеста против угњетавања личности, речи отпора против свих оних сила које му изнуђују капитулацију пред ниском околином. Тако у његовој „Лили“, иначе безначајном драмском делу из првих година живота у Вајмару, налазимо такође и ове необично снажне стихове:

»Еејсег Оедапкеп

Вапоћећез 5Зећуапкеп, М/ећизсћез Дабеп,

АпозШећез КЈавеп

Мепдећ Кеп ЕЈепа,

МасћЕе фећ теће Јтел.

АЏеп ДемаНеп

Хат Тгш2 зјећ егћаћеп, Миптег чећ ђешџреп, КгаЊо зећ 2е1реп,

13 Нигде не смем подао бити / Понижење нигде трпети. за Мећппр, Хиг Енегашгрезсћећје 1, стр. 107.

"ви ете ~ Мр АВИ о 161.