Наша књижевност

Повратак Марка Мишковића 173 се у сабесједника и шкиљио на њега лијевим оком попут мачка који преза. Глас му је био пригушен и тмуо, као да долази из каце.

На њему је била нова новцата аустријска униформа, шајкача и тробојница око десне руке. Сиво јесење јутро циједило се кроз прљава прозорска стакла велике, простране опћинске дворнице.

— И ти велиш — говорио је Марку Мишковићу — какав је то поступак, Никакав, дакако. Фронташи се увукли у кућу, не ће о ничему да чују, други опет као ти увријеђени и разумљиво онда дјеца и алаша. Привремено, дакако, све ти је то привремено. Чуо ја за пробој солунског фронта и распад на осталим и правце из Зелеког овамо — мислим царевати. Кад оно народно вијеће, газде сједе, главну води „Јован Бабић, нова власт укратко. Веле хоћеш бити командант народне гарде, ред и мир, чувај опљачкано а ако не ћеш путуј игумане, те апелују на родољубље, те част, те омладински покрет, те не треба се обрукати пред ослобо дилачком војском (а она иде ли иде, сваки час ће има мјесец данг стићи). Ако нећеш одмах си бунџија и Бољшевик. Прави су сада " патриоти они, 'брате, а не ми који смо по тамницама сједили, они испадоше заслужни за народ — ђаво ти га знао како. Ни Србије ти нема, оснивају некакву Југославију. Троје смо а опет једно, ко. ће ти то разумјети, ко попови просто,

— А Пашић, зна Баја шта ради. 5

— Зна, али не знаш ти, Пуно је мачку говеђа глава. Велика Србија мала је према Југославији а и савезници хоће ову. Вилсон и тачке. пили а онда дођу такви као ти па лупетају. Пустош и помрла чељад. Разумљиво, И мени су оца Швабе стријељале. Стрпи се и чекај док не потече мед и млијеко, Полегни на руду, пуши с овим мајчиним политичарима у исте дипле, па ће нешто и теби добацити.

— Нисам се ја за то раскућио и у Араду трунуо. За сланину и грах. Кости. Не могу... "

— Види! А ко те је тјерао, што ниси на миру сједио. По њиховом нису то некакве нарочите заслуге, никакве једноставно. Част и чест, ако не будеш галамио, признаћемо ти а будеш ли гласан онда си и опасан. У бољшевике или тако нешто слично с тобом па се копрцај јуначе.

— Ја сам се борио за српски народ. и

— Који народ и какав» Народу су они отворили војне мага; цине, разносило се да је милина. А у нас да се ниси усудио. Обећања пљуште, заварава се навелико. Муслиманима и Рватима провлаче кроз уши српску војску, зеленокадровце и фронташе с дјецом и циганима разоружавају — све је у реду и како треба. Иди ми, дођи ми. ј

— Мени се већ разјашњава. Кад су ме из Арада потјерали на фронту почело ми је пуцати пред очима. Обмањивао сам сам себе

цијело вријеме а оно што доживљујем сада испало горе од свих стрепњи.

си за ово знао.

Чудим се само теби како си се могао овога примити, кад

вамо Хрвате и. Словенце, Све су то ови наши прохеса-.

а"