Наша књижевност

једну, ПН - 5 : 5 1

десет

и још стотину,

и више —

да небо у нама светлостима оспе и у нама =

као цвет да замирише.

=

Па 43

Сну смо живот дали.

Сад је део јаве,

и слио се у њу и са њом је једно. Стопио се као влат

и откос траве,

као вал

и море сиње,

непретледно.

Без копрене,

чврст је у нашем покрету, у кораку напред,

и у нашој вољи:

бити јачи,

бити у расту, _

Узлету,

и челик у ватри,

пи чвршћи

и бољи.

Ту је он. =

у срцу,

у вени,

са нама:

и у опни уха,

у зеници ока,

кад прелије радост речи на уснама,

кад задрхти трло ,

с ускликом: М пре рока!...

" Гвидо Тартаља

==