Наша књижевност

ја 55

— Е-е — Рајчић подругљиво развлачи танке усне — А гдје га угледа»

— У камиону, оном тамо посљедњем.

— Сигурно, нема он другог посла него да сједи у камиону и броји звијезде. :

— На кад је везан, мора! — узљути се дјечак — А тражи нож да му додам, ваљда би хтио да покида конопце и да бјежи.

Рајчић се нагло уозбиљи, брзо опипа џепове и намршти се видећи да нема никаквог сјечива при себи.

— Трчи, шта чекаш! — викну на дјечка — Трчи, однеси му!

Стајао је уз шљивово стабло и несвјесним покретима гребао кору гледајући како дјечак прилази тамној брвњачи на брежуљку и како тренутак касније трчи низ башту с ножем скривеним под крило плетеног џемадана.

Заобишао је колону, пришао посљедњим колима и дршком ножа закуцао у каросерију позади:

— Ево ти нож, комунисто! Мож' ли да га дохватиш руком2

Изнутра му одговори промукао, пригушен и на свој начин лијеп и весео глас:

— Дај овамо, соколићу! Брзо, јуначино, не бој се!

Тек што се дјечак пропео да руком дохвати високи оквир ка-. росерије, а на најближој се крчми отворише и испунише главама истовремено и прозор и врата. Читава поплава псовки на два сочна јужноевропска језика сручи се на бијелу главу малог „рибела“, а два војника су већ трчала с напереним пушкама према њему.

— Опазише, гадови! — тужно објасни дјечак, пријекорно погледа свој нож и вјештим кратким покретом руке иза себе непримјетно га одбаци у јарак пун мутне воде.

За сваки случај одмаче се уназад и показујући прстићем наизглед равнодушно запита: :

= Што сте свезали човјека, јел стварно комуниста или му је неко подвалио> Сад често подваљују шпијуни.

— И-ди! — викну нарогушен зелени стражарчић, растом мало виши од дјечака, и замахну кундаком кратке пушке,

Уплашен и увријеђен дјечак се опет поизмаче уназад и ухвативши довољно растојање, поче да подиграва угполукругу око стражара. Изазивао га је и светио се накрививши главу на страну, потскакујући на једну ногу и пратећи своју игру кратким стиховима пјесме ругалице из устаничких дана:

Жабаране, капаране

не одлази у Беране

у Беране, твоје ране народ воли партизане.

Игра му се допадала тим више што се стражар очигледно љутио и без успјеха покушавао да га некако улови или отјера. Загријавајући се осјећањем слатке освете, дјечак је спретно и лако узми-