Наша књижевност

270

у великом државном механизму постоје позвани који о том брину и који ће и томе злу стати на пут и савладати га, као што савлађују епидемије и друга зла и невоље. Он се тим питањем не би уопште бавио да оно данас, на дан ! маја, није само дошло у његов разред и потражило га. Јер ако је професор пролазио слеп, глув и нем кроз живот, нису његови ученици седмог разреда.

Већ три недеље се говори по вароши да првога маја радници неће доћи на посао, да ће „социјали“ тога дана организовати про-

славу и развити црвене барјаке, да власт неће моћи то дозволити, ,

да ће доћи до сукоба. И у сарајевским новинама било је неких полемика поводом тих вести. ;

Уочи првог маја објављено је великим плакатима да Владин повјереник за град Сарајево забрањује тога дана, на подручју града, сваку прославу, свако сакупљање уопште и свако истицање радничких амблема, црвених застава, црвених цветова итд. Све то под претњом строге казне.

Кад је свануло сунчано и свеже јутро првог маја, велика већина радника није отишла на рад, иако је био радни дан, него се празнички одевена просула по сарајевским улицама. Мобилисана је сва полиција и сва жандармерија; у приправности је била и војска. Полицајци и: жандарми су растеривали и најмање групе радника, тргали сваки и најситнији црвен знак из руку или са груди, хапси“ ли мушко и женско за најмањи покушај непослушности или от пора. Било је доста таквих малих сукоба, али радници су, очигледно по плану, избегавали сусрете са полицијом, разливајући се као вода по свим улицама и капијама. Тако је велика већина успела да се прокраде до у Ковачиће и кад се полиција сетила да затвори пут преко мостова на Миљацки, на хиљаде радника, са скривеним амблемима и савијеним заставама, већ је успело да пређе Миљацку. На друму који води у Лукавац и који је већ изван „подручја града Сарајева“ саставила се одједном велика поворка; над њом су се виле црвене заставе, а сваки радник био је закићен каранфилом од црвене хартије.

Надмудрена полиција остала је у граду. Сви командири су до били строг укор и пооштрене наредбе, а они су то утростручили и пренели на своје потчињене, тако да је сваки полицијски стражар ишао сада киван-и накострешен, и будно пазио да му где не промакне ма и један једини незапослен радник или најмањи црвен знак А тамо изван вароши жандари су, растурени у многобројне патроле, пратили са страна поворку и у Лукавцу опколили целу пољану на којој је отпочео прави збор са говорницима и клицањем.

То није знао нити је слутио професор Дурхцуг, који није читао ни новине ни летке ни огласе, ни разговарао са људима, ни гледао око себе на улици, него оборене главе брзо прелазио кратки простор од стана до школе, али све су то знали и добрим делом и видели његови ђаци седмог разреда. Неки од њих су пре доласка у школу обиграли цео град, посматрајући како полиција разгони раднике и отима им црвене цветове; многи су трчали заједно с рад-

у

пореде ара нара дроутанивеани

| %