Наша књижевност

+ %

мече

града. Додуше Аустријанци су, нарочито за своје двадесетогодишње владавине у првој половини тога века понешто кулуком обнављали, али се варош изван градских капија слабо ширила. Сасвим разумљиво кад се има на уму да је Београд у доба Деспота Стефана био престоница једне напредне и богате државе која се ширила од Дунава до Скадарског Језера, а у доцнијим вековима је само погранична тврђава или војничко упориште двеју империја које су се стално око. њега сукобљавале. У тој борби Београд није могао напредовати, него једино опадати,

У такав опали и смањени Београд, сведен на тврђаву и на варош, стиснуту између тврђаве и данашњега Трга републике, ушли су године 1806 уставици. И одмах, за тих неколико година устанка, варош се почела дизати, а тадашња села на местима данашње Савамале и Палилуле почеше се приближавати и спајати са београдском вароши. Живот је заструјао, градске капије нису више одвајале Београд од Србије, јер је Београд опет постао народно средиште. :

Отада се Београд све више развија и, нарочито од балканских ратова, ако не по становништву, а оно својим пространством, све више добија размере великога града. Међутим, ма колико био значајан, сав тај његов развој и полет који се осећа у животу Београда од шездесетих година прошлога века, кад су турске посаде изишле из тврђаве и кад је Београд потпуно припао своме народу, не може се мерити с полетом који доживљује у наше дане.

Данас Београд није више столица ни вазалне кнежевине од једног милиона душа какав је био пре сто година кад је бројао десет хиљада становника, ни малене преткумановске Србије од два и по милиона становника какав је био пре педесет година, кад је имао педесет хиљада душа. Он је данас средиште моћне и напредне социјалистички организоване југословенске републике са шеснаест милиона становника и броји преко четири стотине хиљада грађана.

Први пут у својој многовековној историји Београд доживљује што никада досад није доживео: он излази из загрљаја Саве и Дунава и као Париз, Лењинград и друге велике метрополе света, закорачује на другу обалу својих река, сакупљајући у својим радионицама и вртовима раднике од Трста до Цариброда. Тако Београд од србијанскога градића постаје највећи југослозенски град. ,

О том садашњем и будућем развоју Београда казује нам изложба у Уметничком павиљону на Калимегдану, под именом „Пет година изградње Београда“ која је отворена кад и раније поменута изложба „Развитак Београда кроз векове“. Ма да би могла бити потпунија и темељније приказивати заиста грандиозни полет престонице од њенога ослобођења до данас, а више подвући и перспективе будућег развоја, ова изложба, ипак, даје нам преглед свих напора, свих постигнућа и свих намера заснованих за последњих пет година. На њој су нарочито интересантни они моменти који се не задржавају само на обнови града, него говоре о новом, будућем Београду, вели-

ком средишту свих народа Југославије који ће своју улогу централнога града имати да посведочи и својим грађевинама.

5 Књижевност