Наша књижевност
318 Књижевност
Многима од нас можда још није сасвим јасно колико је грандиозна и досад невиђена ова постепена, али стална метаморфоза Београда. Тек у свом почетку, она још не импресионира, не узбуђује онолико колико би уствари требало да нас све узбуђује. Али кад се преко пута калимегданске терасе буду забелела монументална здања новога Београда, кад око њих забрује гласови новога живота, кад реке испрекрштају и обаспу светлошћу величанствени мостови спојени са широким авнијама с једне и друге стране дивовскога града, а преко њих похрле стотине хиљада радних људи будућега Београда, тада ће овај град доживети сјај и процват који је због свога положаја одувек заслуживао. То више није визија. То је стварност, најреалнија стварност, а ипак чудеснија од свакога чуда.
(О тој стварности не говори само изложба у Уметничком павиљону, него још више она жива делатност која се у пуном јеку развија на другој обали Саве, на сајмишту. Велика здања која већ добијају своје обличје, зграде у којима треба да се усретсређује живот целе државе и свих наших народа, "најбоље су сведочанство сталног и све већег напретка с којим наша земља корача у будућност.
Истовремено с тим великим техничким променама Београд ће изградити и свој будући лик. Тај лик, та садржина будућега великога града биће израз свега најбољег, најузвишенијег, најлепшег што живот свих наших народа, посвећен раду, буде могао дати човечанству.
И кад по његовим толико пута окрвављеним и рушеним бедемима, претвореним у вртове, буду трчала весела и здрава деца и буде ходао у радости новог живота радни народ ове земље, све патње прошлих столећа биће заборављене као сан. Београд —- победник, Београд који је свладао природу и подвластио реке, стојаће као доказ снаге и виталности наших народа, као споменик њихове свесне воље да одреде свој живот и упуте га напретку.
Такве утиске и нехотице носи посетилац, разгледајући ове две изложбе и поредећи моменте прошлости, садашњости и будућности, које нам оне приказују.
Б. К.
ср а театара сата тирна =
зеровкићану