Наша књижевност

326

Анкони и другим градовима Средоземља, нарочито Леванта, и цео тај свет који нам је тако близу, јер га од нас раставља само триста година, а у исто време и тако далек, јер су после њега наишле многе промене и еволуције.

Читање отежава и стил који је сух, монотон, недовољно литераран, али је јасан, стваран, без фраза, у кратким реченицама, те неће бити непријатан ономе ко се буде потрудио да се књигом мало дубље забави.

Предрадња за једну кудтурну и

политичку историју Дубровника која би обухватила многовековни живот ове врло интересантне државне и духовне творевине, Тадићева књига, крај свих недостатака, има неоспорних вредности и оваква каква јеДубровачке портрете. је објавила Српска књижевна задруга. Писац обећава још две свеске, по једну за ХУП и ХУШ век.

Б. Е.

О РЕАЛИЗМУ

Издавачко предузеће „Култура“ издало је недавно, у колекцији у којој су досад изишли Књижевно-критички чланци В. Г. Бјелинског, Књижевно-крјитички чланци Н. А. Доброљубови О литератури Максима Горког, књигу чланака и разних одломака француских књижевника Стендала, Балзака, Шамфлерија, браће Гонкур, Золе и Мопасана, под заједничким насловом О реализму. Састављена, редигована и снабдевена коментарима по совјетском _ зборнику Манифести француских реалиста (Москва, 1936), ова књига даје сажет преглед идејних књижевних борби француских писаца, кроз готово пола столећа постојања и развитка грађанске мисли о уметничкој литератури, за реализам и око реализма у најширем смислу речи.

Написи као што су Стендалово писмо Балзаку и одломци студије о _Расину и Шекслиру и Валтеру Скоту, Балзаков предговор ЈБуд-

ској комедији и Золина на-.

МЗ мини Бр Ија

Књижевност

туралистичка концепција експерименталног романа — одавно већ спадају у значајна културно-историска документа у развитку књижевности, увек богата потицајима за теоретско и практично размишљање о суштини, методу и изразу уметничке литературе. Од не мањег интереса су 'и чланци Гонкурових, Шамфлерија и Мопасана, који употпуњавају општу слику теорије реализма · извесним нијансама тежњи и расположења, карактеристичних у историском развитку грађанске мисли о литератури. Штета је што у овај зборник нису ушли одломци из Флоберове Кореспонденције, тако изванредно богате мислима и сугестијама о законима романсијерског уобличавања и прозног стила, и понеки одломци из Тенових историских студија, често писаних с очигледном реакционарном тенденцијом, али и с ненадмашним познавањем културе и тананим социолошким анализама. Књига би тиме постала потпунија, прегледнија, значајнија. Она би давала јаснију слику стања и развитка грађанске мисли о вредности, смислу и начипима уметничке књижевности.

И овако одабрани текстови, стављени под заједнички наслов О реализму, не држе се својом научном вредношћу. Издавач се с правом у сумарној уводној напомени овако ограђује: „Зборник чланака и написа, који под насловом „О реализму“ предајемо нашој читалачкој публици, првенствено је намењен оним нашим културним радницима који се занимају проблемима теорије књижевности. Иако у овом зборнику они неће моћи наћи једну јединствену на научним схватањима засновану теорију реализма, они ће у њој наћи читав низ необично занимљивих теоретских разматрања најистакнутијих француских писаца прошлога столећа, која показују с каквим су идејњем знањем и практичним уметничким смислом ти велики духови грађанске књижевности решавали основне теоретске проблеме стварања, проблеме суштине, метода и језика уметничке литературе.

Овај зборник изабраних чланака и напаса великих француских писаца ХЈХ века даје такође могућности

могао тиме

њоо

сзаронона бивао зет ~