Наша књижевност

328

чествују у његовом лову, посматрају из непосредне близине, па зато огромног, паука како че своју мрежу, како лови и како се храни, затим робују у гњурачком звону подводног паука, присуствују борбама трећих. Ту су даље разни водени инсекти, па шарени, чудни, многобројни свет пчела и оса. Присуствујемо крвавом рату, са свом његовом оригиналном стратегијом и тактиком, између црвених и црних мрава, после кога се, као посматрачи, тешко спасавамо од победника. (9 свитцима читаво мало предавање и о тајни њихове светлости, исто тако о комарцима, о мољцима. Око седамдесет врста инсеката гмиже страницама ове оригиналне књиге. А професор нам узгред прича оно што се не може видети: њихову судбину у прошлости, њихове узајамне односе, значајне појединости о размножавању, њихову вредност и штетност по човека и његов рад. Али је ово ипак само поглед „у сићушни угао малог света“, чији је живот чврсто везан с нашим животом, а чији претставници, с којима смо се упознали, по речима једног јунака ове приче, „нису чудовишта из бајки Андерсена и Грима. Ове животиње постоје у најбољој, најлепшој бајци, која се зове живот.“

Писац је добар познавалац научних чињеница и обдарен „знатном снагом приповедања. Није му страно познавање дечјег психичког живота. Он има око да уочи значајне појединости и да кратким потезима, онаквим какви се траже, и живим бојама да упрошћену слику природе, да обради потребну ситуацију, чувајући меру и водећи строго рачуна о доследности постављених пропорција и логичности своје фантастичне радње. Стога је он уверљив, његова фантастичност није ни бесмислена ни накарадна, јер је изграђена логички на природним својствима живих бића и ствари. Стога његово фантастично има смисао реалнога. А тај реализам у фантастичноме доследно је спроведен. Његова деца и у фантастичним Условима имају понашање и реаговање које одговара њиховом узрасту. Преносећи их у услове живота инсеката, он је тамо нашао оне ситуације и елементе свакидашњи-

це који су за људска бића прихватљиви. Деца живе животом инсеката, али и тамо налазе ноћна скровишта и храну по своме људском укусу. Као људска бића боре се са глађу, трпе жеђ, пате од сунчане жеге, од хладноће, страдају од поплаве, мучи их болест.

Књига заиста доказује да је „жива стварност довољно фантастична“, п да у тој стварности, готово на домак руке, има таквих елемената који надмашују најсмионију машту књижевника.

Само излагање је сугестивно, има духа и живахног психичког темпа, местимично хумора и ведрине. Историске реминисценције и подаци у бројевима проширују суму знања која се нуде читаоцу.

Као целина, овај роман претставља прототип новог научно-фантастичног романа са грађом из егзактних наука, којима треба да се осваја, савлађује стварност не само површно већ и у дубину. Он потсећа на сјајне странице француског ентомолога Анри Фабра, кога би такође требало открити нашим читаоцима. Његова васлитна функција састоји се у томе, што, водећи дете имагинарним путевима у реалан свет, омогућује му да доживљује природу, да стиче знања. Она ће стога бити врло подесна помоћна књига за наставу биологије, за колективна читања у кружоцима младих природњака. Она има вредности и за васпитање храбрости, за буђење радозналости, за животни оптимизам, за поштовање знања. Она буди смисао за развијање способности посматрања, пружа богатство нових појмова, буди љубав за науку и природу.

Њен недостатак је недостатак научно-фантастичних романа уопште. Својом тематиком они су намењени оном животном добу у коме се јавља тежња за сазнањем спољњег света, ономе добу у коме се јавља „свежа детиња реалистика“, у коме је дете „фанатик стварности.“ Ма колико тај реализам био наиван и тек у настајању, ипак детету нагло постаје страна фантастика претшколског узраста са својим прелогичким мотивацијама. Оно почиње да бива веома осетљиво према реализму рал-

"