Наша књижевност

460 Књижевност

— Рече ми Рауш тамо нешто, за Алију, поздрављала си га. Шта ти то са некрштеним човјеком, а2 Немој да те гуја пецне, враг да те позобље. Није те мати зато родила...

Утом по прузи почеше из Приједора да бију топови. Правећи лукове и фијучући у зраку, гранате су падале на све стране, уз прасак и пламен: Очигледно, њемачки артиљерац је гађао насумице, а друго и није могао да чини, јер је телефонска веза између Пискавице и Приједора: била прекинута па му нико није могао дати тачне податке о мјесту на коме су се „побуњеници - налазили. У тој хуци праскања, рике и ломљаве, док је једна граната шиштала у висинама неба, Лазар из свега гласа завика:

= Окрени јој задњи крај, Марканеее...

Те ноћи се Душанка није видјела са Алијом; неочекивано је упућен да ухвати везу са четом Раде Кондића, која је рушила пругу десет километара источно од Козарца.

УШ

Почетком 1942 године, јаке партизанске снаге извршиле су напад на непријатељско упориште у Козарцу. У тој борби је убијено 20 војника; заробљено је осам усташа и 150 домобрана; партизанима је пао у руке велики број пушака, лаких митраљеза и метака. Борба је трајала 20 минута, не више, јер су се домобрани листом предавали без јачег отпора — домобрански меци су чешће ишли у небеске висине него у прса партизана.

Већ тада се јасно назирало да од трошне домобранске војске нема ништа И да она чини медвјеђу услугу Нијемцима и Анти Павелићу: добија од њих хиљаде пушака, стотине митраљеза и десетке топова, па их услужно предаје партизанима. На ту војску је њемачко-усташка команда донекле и могла да рачуна првих дана устанка, када су усташком државом навелико кружиле приче како партизани кољу заробљене домобранце, ваде им очи, сијеку језике, уши и носеве, и живима им деру кожу са леђа. Тим причама су многи домобрани вјеровали, пружајући партизанима грчевит отпор попут Нијемаца и усташа. Али је истина постепено себи прокрчила широке путеве, она је домобранцима почела да свијетли као бакља и на њеном жарком пламену сагорјевале су лажи сваке врсте. Мало-помало, већ с јесени 1941 почињу домобрани да се масовно предају партизанима без бојазни и страха за живот, свјесни да ће бити пуштени кућама. Послије су ту околност многи користили ради тога да дођу до сигурног отсуства, да 'обиђу кућу и породицу, па су се партизгнима предавали без борбе. Ускоро је настала и домобранска пјесма, која ванредно јасно изражава смисао њихове борбе:

„Предао сам осам карабина, КИ девети ћу када дође зима...