Наша књижевност

461

Браћа

Један заробљеник из Козарца, славонац Анте Земљак остао је са партизанима да се бори У одреду. (Остале је више привлачио рођени дом; неки су и сумњали у будућност ових људи по „шумама“, који данас, додуше, постижу крупне ратне побједе, али ко зна шта ће од њих бити сутра, кад трупе трећег царства заузму Москву и Стаљинград.

Штаб батаљона је ријешио да заробљене домобране упути кућама. Подељени су у групе од 20 до 30 људи, па су уз пратњу отпремани до ријеке Уне, гдје су их прихватали банијски партизани и спроводили даље, куд је кога пут водио.

Са партизаном Марком, Лазар и Алија су спроводили трећу групу заробљеника. Подранили су и упутили се дубичком цестом завијеном снијегом, пробијајући пртину кроз дубоке сметове. Бура је урлала, цичећи у ушима, бацајући људима у очи оштро зрње суве снијежне коре, коју су дробиле војничке цокуле и коју је вјетар немилосрдно ковитлао. Алија је корачао на челу колоне, са пушком пребаченом преко леђа, са капом набијеном на уши, а кад год би се окренуо видјело му се ужарено лице црвено као маков цвијет. Лазар и Марко су се налазили на зачељу, посљедњи у колони; нико није ни слутио какве су смјеле планове кројили ови стари партизгни.

Мало су изостали иза колоне, па је Лазар пришаптао Марку:

— Како би било да ми њима кумујемо2 Да их помлатимог

— Шта говориш»

— Да их побијемо, велим. То су бандити. Опет ће узети пушке и пуцати нам у прса, борити се против нас. Зашто да се петљамо са њима2 Боље је да их што прије пошаљемо на онај свијет.

— Оно, право да кажем, није ми по вољи што их пуштају, право да кажем... Али како ћемо прекршити наређење штаба батаљона» Наређено нем је да их у исправном стању уручимо баниским партизанима. Бојим се да то неће ваљати, дознаће се за то па смо обрали лубенице. Омастићемо конопац.

Лазар га одлучно прекиде:

— Овако ћемо да поступимо. Послаћемо Алију у Кнежицу да нам осигура конак: вечеру и спавање. Онда ћу ја посљедњем домобранцу окинути метак у потиљак; он ће се срушити у снијег, остали ће кидисати да бјеже, а ми ћемо их заокупити и заједно са народом опколити, похватати и потући као зечеве, јер су, казаћемо, злочинци покушали да ухвате маглу.

Усвојен је Лазарев план.

Алија је прихватио разуман приједлог да пође у Кнежицу и да путницима осигура коначиште, Упутио се Алија снијежном цестом, убрзао корак, и ма колико се трудио да одмакне од колоне заробљеника и њихових пратилаца, није му то полазило за руком. А Лазару се непрестано чинило да је Алија прозрео њихове намјере па хотимице застајкује, стријепи и очекује пуцањ спреман да брани заробљенике и рукама и оружјем.

8 Књижевн. ст