Наша књижевност

„Ми смо браћа испод Козарице, гдје не рађа мајка издајице...“

Слушао је Лазар звуке пјесме, а срце му се цијепало од увреде. Један друг је рекао за њега да је четник, а то значи издајник. То га је погодило теже него метак. Зар он да пође у издајуг Спремао се“-за борбу још од слома Југославије. Донио је пушку са фронта на југословенско-бугарској граници, сакрио је и чувао за устанак. Два мјесеца је лежао у затвору због те пушке; због ње "су му усташе бубрег одбили, али он није одао да је чува, и тај карабин се међу првим огласио у устанку. Позната је Козара по бунама и отпору који је давала поробљивачима. Па зар да се. Лазар баци блатом на славу Козаре, да пљуне на част својих дједоваг То сада чине неки људи са Мањаче, тамо око Бања Луке, на Змијању, око родног села Петра Кочића; али Лазар чврсто вјерује да би сем ти сељаци борили против Нијемаца, само да није препредених краљевих официра који су им замазали очи лажима, па их вуку за нос као марву. Прерано су неки људи дали пророчанства о Лазару; боље би било да су мало сачекали, још није запечаћена Лазарева судбина. Вјерује Лазар своме руководству, својим очима је видио Младена Стојановића, команданта Козаре и његовог замјеника Шошу, и комесара Бошка Шиљеговића. Они мисле о борби Козаре, они воде Козару, њиховим путем треба ићи, то је једино правилан

· пут.

Али, одоше дани; прође борба, дуго је чекати четири мјесеца.

„Други крваре и гину, а ја гаће гријем уз фуруну. Морам нешто да учиним не би ли ме другови раније примили у одред. Шта да учиним, одакле да почнем2 Некуд морам, код куће не могу издржати четири мјесеца“. ;

Шта ће тек бити ако партизани Лазара никако не примег Може да се деси и то. Крши наређење штаба, недисциплинован, самовољан-— такви одреду не требају, више му штете наносе него што му користе, Има нових људи, чистијих и бољих од Лазара. Њима ће се пушке давати, они их неће окренути на незаштићене заробљенике; не може се пушка повјерити Лазару.

Могу они Лазу и убити, кад се врати у одред. Није било згодно да га одмах стријељају, због других бораца налик на њега — да се не би бунили. Учиниће то послије, неће имати кога да се боје, остаће Лазареви истомишљеници усамљени. Могу ноћу да пошаљу и патролу по Лазара — доста ће бити два борца; изазову га у ноћ и умлате. Нико за то неће ни сазнати... у

„Не, правда се не служи таквим средствима — тврдо је вјеровао Лазар. Она кажњава јавно, пред свима, да поучи друге. Да су ме мислили убити, другови би то учинили одмах, на лицу мјеста, пред четом, не би околишавали.“

У Лазаревој свијести јасно бљеснуше ријечи комесара Жарка: да је грешку могуће исправити, да га другови нису потпуно одба-

ПА Да љ љо а