Наша књижевност

дана ивћарасаа

Браћа 3 х 469

— Не знам.

— Очекује те један нови задатак који смо ти повјерили. Са још неким друговима, треба да пођеш у села. Осниваћете омладинску гнтифашистичку организацију.

Комесар је поћутао, као да одабире мисли, па је рекао:

— Дивно се показује наша омладина у позадини. Она је главни ослонац народноослободилачких одбора, главни помоћник Партије у свим пословима. Њена помоћ најпој борби биће још већа кад омладина буде организована, кад буде радила плански и си-

"стематски, са својим руководством, са мрежом својих организација.

Пошто му је дао подробна упутства за рад, комесар је Алији рекао да обиђе и Лазара Бањца, да види шта ради, како проводи дане казне.

Кренуо је Алија у Орловац, остали другови су отишли у друга села. Задатак је био потпуно нов, друкчији од досадашњих борбених задатака, занимљивији утолико што је требало радити са сеоском омладином, полуписменом и неписменом, чији је круг интересовања био сасвим скучен. Тој омладини је требало прилагодити и своје поступке, и рјечник и начин изражавања. Морао је човјек да потпуно срасте с њом ако је рачунао на озбиљнији успјех.

До данашњег дана Алија је био члан СКОЈ-а, марљив тајни радник на непријатељском подручју, примјеран борац у батаљону. Друга су му задатке давали, други су руководили њим и бринули се о њему. Примљен је у СКОЈ непосредно пред рат, у фебругру 1941, као ученик приједорске гимназије. Другови су му предочили опасност која му пријети као комунистичком омладинцу. Упитали су га хоће ли моћи да издржи батине на полицији, мучења и глад, јер све то није искључено у његовом будућем животу. Одговорио је убједљиво и кратко: „Будућност ће да покаже какав сам. Изјављујем да ступам у Савез комунистичке омладине и да се тиме поносим“. Двадесет и седмог марта 1941 гордо је ступао приједорским улицама у првим редовима демонстраната, кличући отаџбини, захтијевајући да се одбаци срамни Цвјетковићев споразум са фашистичком осовином а да се склопи савез са совјетском Русијом. Промукао је од клицања, од узвика, грло му се осушило. Тог дана није ни ручао — непрестано се кретао кроз град. Десет дана доцније, када су фашистичке трупе насрнуле на Југославију и прешле њене границе, Алија се јавио у добровољце за фронт, да брани отаџбину, али није имао среће ни цигли метак да испали на непријатеља. Распала се Југословенска армија, трула изнутра, биједно наоружана, издана од команданата. Пала је Југославија као изнурено кљусе упрегнуто у теретна кола које није било кадро да покрене, И кад је многима изгледало да је све изгубљено заувјек, нашла се једна партија, прекаљена у дугогодишњој борби, јединствена, смјела и одлучна. Она је народу вратила вјеру у своје снаге, у себе самога, откривши му широке пу„теве борбе за слободу и величанствене перспективе свијетле су-