Наша књижевност

Поводом савјетовања младих писаца 491

Савјетовање је показало да код понеких младих писаца нема у довољној мјери самокритичности. У чланку „О писцима почетницима“ Горки каже: „Посматрајући ревносно рад ове масе потрошеча хартије и мастила, ја с великом жалошћу морам признати да су главне особине већине од њих ове две: слаба писменост и јака уображеност.“

Ми, нажалост, морамо признати да велики број наших младих писаца има такође ове особине. Ми смо напријед истакли да имамо врло мало радова младих писаца који се истичу по књижевној техници. Али зато има и младих писаца који сматрају да су њихови радови беспријекорни, да они „знају све“, да им није потребна помоћ старијих, да су већ давно све „превазишли“, да немају од кога дајуче итд. итд. Али чињеница да они нису били такви прије него су почели штампати своје радове (прије су то били скромни омладинци који се збуњено понашају пред редакторима и старим књижевни цима), указује на то да се ти млади људи погријешно васпитавају. Омладинске организације управо запостављају питање васпитање књижевних почетника и младих писаца. „Они су литерати“ — говоре многи омладински руководиоци: „то није наша ствар“. А управо ради тога што су они као „литерати“ препуштени сами себи, што се о њиховом васпитању нико не брине, долази до таквих појава, о којима смо говорили.

„Књижевник — то су очи, уши и глас класе“ (Горки). А то значи да млади писац, који стално тежи да то постане, мора првостепено да добро упозна живот и борбу свог народа за социјализам. А да ли је тако у пракси2 Не, није тако. Није то случај нарочито са ОНИМ младим писцима од којих се то тражи — и по годинама старости, и по времену од кад се баве књижевним радом. Многи радови младих писаца на тему из народноослободилачке борбе и изградње социјализма откривају нам, на примјер, слабо познавање карактера и развитка наше Револуције и путева изградње социјализма у нашој земљи. Сви млади писци још довољно не познају поједине политичке, привредне и друге проблеме нашег живота, не познају и не прате спровођење појединих мјера наше Партије у даљњој борби за социјализам у нашој Земљи. Све је то, бесумље, једна велика празнина у њиховом образовању коју морају надокнадити, тим прије што се све више и одлучније хватају за мотиве нашег савременог живота.

Још прије савјетовања се у круговима младих писаца, а нарочито кроз часописе (другови из Босне су написали поводом тога један овећи чланак), истицала потреба што тијешњег повезивања са животом, Та потреба је данас најнужнија, јер већина младих писаца живи у канцеларијама, прати социјалистичку изградњу кроз новине и са прозора својих уреда, а сви још уствари немају довољно животног искуства, не познају живот бар у оној мјери колико је то најмање потребно за једно реалистичко казивање. Отуда негдје мање, негдје више — у радовима неких младих писаца интелектуалистичка атмосфера, вјештачка конструкција итд.

д

па о а НА Рава о