Наша књижевност

+ ' б

диоди пруај вефиња аде

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

517

НОВИ КОМАД БЕРНАРА ШОА

Џорџ Бернар Шо, у деведесет петој години још увек је активан као писац. Својом плодном књижевном делатношћу он показује да се око енглеске – аристократије и високог грађанског друштва у току протеклих векова наталожило и окупило толико предрасуда, глупости, накарадних обичаја и још горих схватања, да је било потребно готово цело једно столеће живота и књижевног стварања, четрдесет и више књига целокупних дела, па да се ипак не исцрпе сва материја. Осим чланака, које је повремено објављивао у неким либералнијим и напреднијим листовима и часописима, Шо је ове године написао краћи комад за позориште лутака и комедију „Бојантови билиони“, која је пре кратког времена извођена у Лондону. Садржај комедије је следећи: Најмлађи и најспособнији изданак угледне енглеске породице и најдражи син свога оца, не. може да нађе себи подесно звање и правац у животу. И док друга браћа већ одавно теку каријеру и зарађују новац, млади Јуниус још увек зависи од оца и у разговору, који се међу њима води, он оцу најзад поверава да је одлучио да по угледу на Христа, Мухамеда, Достојевског и Тт. д. избере за себе звања „поправљача света“. Кад толике ствари. могу да се поправљају, може и свет за који се никако не може рећи да је савршен. Незгода је само у томе што то звање носи собом низ неугодности и опасности за „поправљача“, јер се свет, очигледно, може поправљати само на уштрб и на рачун оних који њиме владају. Но, он, Јуниус, нада се да ће наићи на неког мецену и сакупити довољно новаца а са новцем

и добром пропагандом све се може удесити. Он одбија очев савет да избере бар позив лабуристичког мивистра и на тај начин споји своје мисионарске тежње са звањем врло уносним, ни најмање опасним, али не баш много угледним у Енглеској. Најзад, са хиљаду фунти које је примио од оца, он одлази у Панаму, да би се онде вежбао у свом звању „поправљача света“. Прво што је млади оксфордски одликаш онде урадио било је да се заљуби у неку пустоловну кћер богатог оца, која је са сличним намерама дошла у Панаму. Они се враћају у Лондон, старом Бојанту. оцу девојчином, и стижу управо у часу "кад његов правни заступник у његово име држи породичну конференцију објашњавајући садржину Бојантовог тестамента. Стари Бил Бојант зарађује билионе вештом игром на берзи, а његова породица их вешто троши, али, како се сва његова имовина састоји само од берзанских хартија и берзанских трикова, кад он умре, породица ће остати без средстава. Једино би његова миљеница, пустоловна кћи, која је једнна наследила очев финансиски гениј, могла да спасе породицу ако би се после очеве смрти прихватила посла на берзи. Она стиже из Панаме у право време да прихвати очев тестамент, а отац пристаје да њеног љубавника прими за зета, јер бивши „поправљач света“ сад сасвим _ реалистички и пословно изјављује да њему нидочега, па ни до девојке, није стало колико до тастових билиона.

Иако до те мере популаран у Енглеској, да му се ни име више не исписује и не изговара цело, већ само инициалима Г. Б. С., мако је

ај ава а ~