Наша књижевност

и сам дуже времена био новинар, Шо ни за неколико деценија своје активности "није успео да стекне симпатије штампе, да би му у овој прилици одговорила, ако не похвалама, а оно бар пристојном пажњом и признањем за активност и труд заиста дирљив и изузетан у његовим годинама. Комад за позориште лутака само је забележен у позоришној хроници, на „Бојантове билионе“ љутили су се неки листови због _инвектива на рачун лабуристичких министара, други, конзервативнији, приметили су да је комад слабији од ранијих Шоових комедија и — да је његова стваралачка снага у опадању! „Бојантови билиони“ заиста нису репрезентативно Шоово дело нити се оно може мерити, рецимо, са „Јованком Орлеанком“, „Пигмалио-

ЧАСОШИСИ

ном“ или „Цезаром и Клеопатром“. У деведесет и петој години таква се дела од Шоа заиста нису могла очекивати. и од те људске и просте истине само је торијевски 'цинизам могао правити „откриће Америке“. Уствари, „Бојантови билиони“ су непретенциозна фарса на друштвени живот виших енглеских кругова, у којој је радња, често нејасна, неповезана и нестварно фантастична, споредна ствар и служи само као неопходна потка за шоовску козерију, још увек на многим местима блиставо духовиту, и за многе друштвене и политичке опсервације поразно тачне за владајуће кругове Енглеске и њихове обтчаје и „утврђена животна правила“. АДЕ

„ТЛАСНИК СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА"

Као што је познато, Српска академија наука објављује радове својих чланова и других радника на науци у својим зборницима „Глас“, „Споменик“, „Српски етнографски зборник“, „Посебна издања“ итд. Сем тога, за преглед свога рада има за сваку годину и свој „Годишњак“.

Недавно је међутим као њена публикација покренут и један часопис, „Гласник Српске академије наука“ који ће излазити свака четири месеца у свескама велике осмине н доносити детаљне извештаје о научном раду целокупне академије са свима њеним институтима. За разлику од „Годишњака“, који је нека врста шематизма и који ће се, сем тога, задржавати углавном на раду претседништва Академије, њеној администрацији и материјалном пословању, „Гласник“ ће објављивати изводе из научних радова и, тако рећи, из дана у дан пратити рад Академије, њених одељења и института. Његово покретање усло-

вила је потреба да се с једне стране народу што јасније прикаже рад Академије, а са друге стране да са појединим научним резултатима осигура приоритет објављивањем извода и изазове „дискусија о многом чему што се ту покреће“, као што је нагласио сам претседник Академије др А. Белић у својој уводној речи, додајући да је Академија народна установа која се „мора укључити у живот и развитак и земље и народа“, јер „наука није зпстракција са својим засебним животом и својим нарочитим интересима. Наука вреди онолико колика може донети користи своме народу и целом човечанству“...

Ова прва, двострука свеска „Гласника Српске академије наука“ садржи неколико врло интересантних рубрика. После општег дела у коме се дају појединости о избору маршала Тита за почаснога члана Сриске академије наука (говор маршала Тита и два говора претседни-