Наша књижевност

бен ===

ка Академије А. Белића) и о годишњој скупштини“ Академије (говор претседника Академије, извештај секретара Петра С. Јовановића о раду Академије у год. 1948 и план рада у год. 1949), настаје рубрика „Рад одељења и института Српске академије наука“, у којој су саопштени извештаји о раду Одељења природно-математичких наука и његових института (математички, хемиски, геолошки, географски, Институт за екологију и биогеографију, Институт за физиологију развића, генетику и селекцију), Одељења техничких наука и института (машинског, за телекомуникације и хидролошког), Одељења медицинских наука с институтима за паразитологију, за изучавање исхране народа, за физиологију рада, за патолошку физиологију, за експерименталну биологију и медицину, Одељења литературе и језика с институтима за српски језик и за проучавање књижевности, Одељења друштвених наука с институтима археолошким, византолошким, историским, етнографским и Институтом за изучавање села, ко и Одељења ликовне и музичке уметности с Музиколошким институтом. Најзад у хроници налазе се некролози О. Жупанчића од И. Андрића и Владимира Назора од А. Белића и неколико, бележака о догађајима у Академији и њеним издањима.

У извештајима о раду Академијиних одељења и њихових института _ несумњиво су најзначајнији изводи научних радова и саопштења о резултатима у низу научних дисциплина, који су доказ да је Академија, иако тек у почетном стадијуму своје реорганизације, почеса да увелико ради на науци и да је доста већ урадила. Наш часопис, као књижевни, из тог обиља материјала, поменуће само оне појединости које имају везе с књижевношћу, уметношћу и историјом натих народа.

Тако се, на пример, из извештаја института за срнски језик, види да је овај институт у пуном замаху припреме великог „Речника књижевног и народног српскохрватског је-

зика“. Прва свеска тога речника, која треба да обухвати слова аи 6, изнеће око хиљаду страна великога формата попут Вукова Рјечника, и ускоро ће бити редигована за штампу. Иначе, овај Институт располаже огромном грађом од четири и по милиона листића с примерима из народнога говора или књига наших писаца; та се грађа постеено сређује, попуњава и повећава. О важности овога посла нема сумње: крајње је време да добијемо такав речник.

У Институту за проучавање књижевности саопштено је 75 предавања, студија, есеја, ситних прилога и претходних саопштења од којих ћемо најинтересантније овде навести. Др Војислав М. Јовановић дао је саопштење о досад непознатим везама Симе Милутиновића Сарајлије с немачким писцем Карлом Херлосзоном који је у сарадњи са С. М. Сарајлијом преводио делове из његове „Србијанке“, а такође превео и две песме из Вукове збирке. Херлосзон је сем тога написао 1828 год. и роман „Стефан Мали, црногорски поглавар“.

Др Никола Банашевић доказује у свом раду „Песме о најстаријој црногорској историји у Пјеванији Симе Милутиновића“ да је те песме које опевају догађаје с почетка ХУШ века саставио Петар 1 Петровић Његош, који се такође бавио поезијом.

Пок. др Алекса Ивић дефинитивно је утврдио досад непознат тачан датум Доситејеве смрти на основу једног документа писаног сутрадан после Доситејева погреба. По том извору, Доситеј је умро ноћу између 27 и 28 марта, а сахрањен 28 марта 1811 по подне.

Др Мираш Кићовић дао је радове 0 школовању Јоакима Вујића и о почецима позоришних претстава код Срба, почев од најстаријих времена. Нарочито су занимљиви његови подаци о траговима позоришног живота у нас у средњем веку.

Др Петар Колендић дао је поред других и два рада „Крунисање Илије Цријевића у римској Академији Помпонија Лета год. 1484“ и о „Тирени Марина Држића“, у којима с пуно ерудиције износи нове и непознате чињенице о нашем у-