Наша књижевност

100

ковито и популарно, а ипак научно, приказују неколико појава из прошлости наше најмлађе сестре, народне републике Македоније, чија је прошлост, садашњост и будућност свима нама на срцу.

Б. К.

КРВИ БРОЈ ЧАСОПИСА УТРАФИЧКИ РАД“

Изашао је први број часописа „Графички рад“, — месечни часопис за унапређење графичке индустрије, који излази у Београду као орган Централне управе Синдиката и Дирекције графичке индустрије.

У овом првом броју, за јануар, налази се већи број дужих и краћих чланака, написа и бележака, стручних и информативних, који ће лепо послужити нашим графичарима и широј читалачкој публици, која се интересује нашом младом графичком вештином.

Часопис има 32 стране кунсдрука, великог формата, леп број илустрација и два прилога у боји: Уметнички рад Петрова — „Маршал Југославије Јосип Броз Тито“, у четири боје, и бакротисак Н. Настића тифдрук-машинисте штампарије „Југославија“ „Дете“. 5 5

Цео број делује поучно и информативно, али би поједини чланци могли бити мало мање стручни и пи-

СМРТ ЕЛИНА

У Софији је умро крајем прошле године Димитар Иванов — Елин Пелин, један од најпопуларнијих и несумњиво, са Јорданом Јовковом, један од најдаровитијих бугарских писаца после Ботева и Вазова. Елин Пелин је почео да пише пре више од пола века. Прве његове приповетке појавиле су се још 1894 године. И већ овим својим радовима он је скренуо на себе пажњу, не само у својој земљи, него и у свим балканским земљама, које су у то време почеле узајамно · да се интересују књижевностима својих најближих суседа и да преводе Једни друге. Код нас, нарочито у Ср-

Књижевност

сани јаснијим, књижевнијим стилом и језиком. Убудуће требало би избегавати овакве и сличне стилизације, чак и кад су, стручно гледане, изложене мисли у њима потпуно на свом месту: „Овако постављени нормативи били су нам основа за састав сумарних групних норматива, чији су пондерирани показатељи били показатељи појединих планираних група у плану производње“!

Поучне и информативне рубрике у стилу „Да ли знате»“ врло су добре и користиће и графичарима и другим читаоцима.

С обзиром да је ово часопис за унапређење графичке индустрије можда би се могло тражити убудуће мало више педантности и у погледу штампе, кад су у питању и прилози и текстови. Два цртежа у штриху, неколике фотографије и прилог „Дете“ успели су врло добро у сваком погледу, док се осталим илустрацијама могу учинити и извесне чисто техничке, 32натске замерке.

Међутим, с обзиром да је ово почетак, нови орган наших графичара треба поздравити, тим пре што долази на место ранијег графичарског органа, који је излазио под истим насловом, само као лист, а имао далеко више недостатака, и техничке и новинске природе.

С.

ПЕЛИНА

бији, Елин Пелин је превођен раније него игде, што је, с обзиром на сродност језика и народа, сасвим разумљиво, нарочито кад се ради о приповедачу бугарског села, које је, по многим цртама свога живота слично нашем селу. Можда не постоји ни једно значајније његово веће ни мање дело које није превођено код нас било у Србији и Хрватској било у Словенији. Његове највеће приповетке, које су уствари нека врста малих романа, као што су „Земља“ и „Гераци“, преведене су такође још пре рата, а многе његове приповетке објављиване су у часописима, или појединим