Наша књижевност

Раскрсница - Мо

Петровић. Збогом.

Потпуковник. (Бошку.) И ви одлазите» Куда2

Бошко. Јављам се у Скопљу.

Потпуковник. Срећан вам пут. (Салутира. Полази. Стане.) Господине Петровићу, мислите да можемо зауставити непријатеља» Петровић. (Дигне главу. Оштро.) Морамо га зауставити. Јесу ли почеле операције на земљи»

Потлуковник. (Обузет супротним расположењем.) Не знам, господине Петровићу. Збогом. (Оде.)

Петровић. (За њим. Са гађењем.) Убити га треба!... И то сам дочекао, да од њега примам дужност! (Писне локомотива. Бошку.) Ти иди!... За овакве као што је овај, куршум никад није скуп! Бошко. (Подигне кофер.) Петровић. Брзо! Чизме! Униформу!

Завеса. Милан Ђоковић