Наша књижевност
Хроника |. -
издања, поред многобројних уџбеника. Већ пуне четири године „Просвета“ издаје часопис „Књижевност“, четири и по године двонедељни лист за педагошка питања „Просветни преглед“, а од прошле године повремене зборнике „Музе-
је“ и „Музику“, поред месечног ча-_
сописа „Културни живот“ покренутог почетком 1949 године.
Поред већег броја одабраних дела из стране књижевности, класичне и савремене, „Просвета“ је стално посвећивала велику пажњу издавању дела домаћих писаца, не само српских, него и писаца осталих наших народа. Од старијих писаца међу њеним издањима заступљени су, поред осталих, Његош, Бранко Радичевић, Вук Караџић, Марко Миљанов, Змај, Ђура Јакшић, Војислав Илић, Крањчевић, Козарац, Вјенцеслав Новак, Ковачић, Цанкар. Од српских с" реалиста Стеван Сремац, Бора Станковић, Радоје Домановић, Симо Матавуљ, Иво Ћипико, Лаза Лазаревић, Милован Глишић, Петар Кочић, – Светолик Ранковић, Јаша Игњатовић.
Нарочито је запажена „Просветина“ активност у издањима дела нових савремених књижевника. Ту су, поред Ива Андрића, још и имена Вељка Петровића, Мирослава Крлеже, Исидоре Секулић, Бранимира Ћосића, Ђорђа Јовановића, Прежихова Воранца, Славка Колара, Августа Цесарца, Десанке Максимовић, Бранка Ћопића, Чедомира Миндеровића, Душана Костића, Танасија Младеновића, Ота Бихаљија, Михаила Лалића и других. У серији дечје књижевности, поред превода, „Просвета“ је успела да окупи и домаће писце Десанку Максимовић, Гвида Тартаљу, Бранка Ћопића, Константина Степановића, Арсена Диклића и Војислава Царића.
У серијама под називом „Популарна наука“, „Наука и живот“, „Педагошка библиотека“, „Позоришна библиотека“, „Просвета“ је имала врло велики број издања, која су задовољила потребе наших читалачких маса, а такође њено одељење музичких издања, поред неколико уџбеника, објавило је много нотних издања, почев од масовних песа-
5]
ма, па до најтежих композиција наших и страних композитора.
„Просвета“ је испољила велику активност и много успеха у организовању и развоју нашега. књижарства. Преко својих лепо уређених продавница у Београду и унутрашњости (њих само у Београду има 22) као и преко књижара осталих предузећа, „Просвета“ је своја издања слала у све наше крајеве и дала велики допринос културном преображају народа.
М.
ТОДИШЊА СКУПШТИНА МАТИЦЕ СРПСКЕ У НОВОМ САДУ
"Средином децембра одржана је у
Новом Саду главна годишња скупштина Матице српске. Скупштину је отворио претседник д-р Милан Петровић, који је поздравио делегате појединих културних и књижевних организација. У име „Просвјете“ скупштину је поздравио Богољуб Рапајић, а у име Српске књижевне задруге Бранислав Миљковић. У опсежном извештају о раду Матице српске, који је управа штампала и поделила свим члановима. говори се о успесима и слабостима рада Матице српске у протеклом периоду. Посебно су подвучени успеси Научног одељења, Издавачког одељења, Библиотеке и Галерије слика. Највећу пажњу у протеклом времену Матица је посветила организовању Научног одељења, чији се рад кретао у три правца: организација секција и стварање научног кадра, сакупљање научне грађе и издавање научних дела. Историска секција Научног одељења припремила је, између осталог, за штампу рукописе Васе Стајића Историја новосадске гимназије и Кикиндански диштрикт.
Књижевна секција радила је на изради садржаја Летописа од оснивања до краја 1949 године и библиографији Матичиних издања, Поред тога секција је организовала низ дискусија о појединим бројевима Летописа, извршила редакцију
| | | ]
и ===