Наша књижевност

ПЈЕР ЛОТИ НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Жилијен Вио. (Ји еп Мааид) познат под својим псевдонимом Пјер Лоти (1850—1923), француски поморски официр, књижевник и члан француске академије од 1891 године, превођен је код нас крајем прошлог века и почетком овог века по књижевним часописима и дневним листовима. Због црногорско-албанског сукоба око Улциња 1880 године, Лоти је допловио са међународном ескадром и задржао се више од рва м=сеца на Јадрану. Ово његово бављење на нашим обалама оставило је дубљег трага у његовом књижевном делу. Љубавни доживљај са једном малом православном пастирком и један излет до Цетиња дају му грађу за два мала књижевна ремек дела. То су: Паскала Ивановић (превео Душан Л. Ђокић у Недићевом „Српском прегледу“, књ. 1, 1895, стр. ар Из 68 таи иу тиннуд Ронеу: Гору. Оба ова мала дела која заједно износе око 120 страна, унесена су као и Пут у Херцеговину у збирку „ЕЈемг5 Феппш“, штампану 1882 у Паризу. (в. Предраг Каралић: Наша земља и наши људи у делу Пјера Лоти. „Књижевни север“, књ. ТУ, 1928, стр. 70—79). У овој белешци дајемо библиографију засебно штампаних превода на српском језику по хронолошком реду излажења:

(1893) — Женидба Лотијева — Рарава. С француског превео Душан Л,. Ђокић. Парна штампарија Д. Димитријевића. Јеленска ул. бр. 1. Београд, 1893; 19Х14; стр. 382 и:

(1899) — Исландски рибар, Роман Пјера Лотја. Превела Тилија Довијанићева. Предговор написао Си-

Књижевност

мо Матавуљ. Издање Српске књижевне' задруге, коло УШ, књига 56. Београд, 1899, 20х14:; стр. ХХ +187--1.

(1906) — Разочаране. Роман из турских савремених харема ол Пјера Лотија. Први део. Штампано у штампарији Савића и Комп. Београд, 1906, 20х14; стр. 4151.

(1908) — У очи Божића. Приповетка. Превео с француског Ђорђе Хаџи Серафимовић Штампано у збирци „Зимске елегије“. Штампа Стефановић. Београд 1908, 20х12, стр. 3—9. Цена 40 п. д.

(1921) — Поморац. Превео с француског Душан Таминџић, професор. Издање књижаре и штампарије Николе Пијуковића. Сарајево, 1921; 20х14; стр. 144.

(1922) — Лотијева женидба. Превео с француског Душан Л. Ђокић. Издавачка књижарница „Напредак“. Београд, 1922; 20Х14; страна 190.

(1926). — Исландски рибар. Превела Тилија Довијанићева. Издање „Натошевић“. Нови Сад, 1926; 20х14; стр. 15151.

(1930) — Госпођа Хризантема. Роман. Превео с француског М.(илан) С. Недић. Са предговором: Лоти пред цвећем трешања, од Милоша Црњанског. Издање Савремене библиотеке, бр. 42. Уредник П. М. Петровић. Штампала „Типографија“ Д. Д. Загреб. Београд, 1930; 20Х14; стр. Х+154.

(1947) — Мој брат Ив. Са француског превела Нада Лалевић. Са белешком о писцу и посветом Алфонсу Додеу. Издање „Плава птица“ издавачко предузеће Београд. Уредник Риста П. Златановић. Београд, 1947: 20Х14; стр. 355 +3.

ж. П. Ј.

НОВЕ КЊИГЕ

К. Маркс — Ф. Енгелс: Изабрана дела у два тома, | том. Редактори: Мара Фран и Наташа Ткалец. Издање: Култура. Библиотека марксизма - лењинизма. Београд, 1950. 'Ћирилицом, стр. 647. Цена 95 динара.

Владимир Назор: Изабране песме, Савремени југословенски писци. Из-

дање: Просвета. Уредили Марин Франичевић и Владимир Поповић. Београд, 1949. Ћирилицом, стр. 298. Цена 66 динара.

Иван Олбрахт: Пролетерка Ана:

Роман о години 1920. Превела с чешког Оливера Младеновић. Београд

~