Наша књижевност

|:

Хроника

новишта _ревизионистичких мерила савременог совјетског догматизма. Полазећи од једино могуће, научне истине да уметничко дело треба да буде одраз стварности, ми морамо да сами тражимо и да својим уметничким делима допринесемо изграђивању марксистичко-лењинистичког естетског критерија, који је утврђен само у својој гносеолошкој основи.

За сваког филмског радника код нас који искрено жели да прави уметничка дела која значе стваран допринос култури наших народа и напредног човечанства, никад није било толико слободе стварања и таквих могућности размаха као што је то данас...

Борба мишљења у процесу формирања и усвајања марксистичко-леЊинистичког естетског критерија, слобода стварања и смелост иницијативе, теоретска анализа постигнутих резултата —- нарочито су потребни данас нама, радницима на пољу филмске уметности, који, за разлику од свих других уметника код нас, не можемо да се ослонимо ни на какву домаћу традицију. Гајење таквих погледа на проблеме и задатке наше филмске уметности, уношење таквог духа и атмосфере међу уметничке филмске раднике, требало би да буде један од главних елемената садржаја рада Савеза филмских радника“.

Референт се затим осврнуо на проблеме сценарија, истакавши да је криза квантитета сценарија углавном преброђена и да је сада потребно посветити више пажње његовом квалитету. Он је такође говорио о проблемима филмске режије, рада сниматеља, филмске сценографије, музике и глуме и о потреби да се у нашу филмску уметност уведу нови родови: филмске комедије, музички филмови, "филмске биографије и цртани филмови. После исцрпне анализе проблема са којима се боре наши документарни филмови и филмска хроника, он се осврнуо на улогу и задатке филмске критике, истакавши да без живе и разгранате критике филмова, која отсад треба да много одлучније уђе у естетску анализу филмова, нема развоја уметничког филма, нема уопштавања теоретских

13•

299

резултата, нема нашег прилога формирању марксистичког естетског мерила. Пошто је, говорећи о развоју нашег филма, нагласио и потребу да наша филмска предузећа треба убудуће да посвете озбиљну пажњу окупљању и подизању новог филмског кадра, Вицко Распор је на крају реферата истакао задатке Савеза, односно удружења филмских радника, која ће се ускоро основати по републикама. Њихов основни задатак је да раде на уздизању филмских радника и на популарисању филмске уметности у широким масама. Удружења треба да постану жаришта борбе мишљења и живе дискусије, извор стваралачке иницијативе филмских умет-

_ ника. Клубови филмских уметника, а

нарочито дебатни клубови, треба да постану једна од највише коришћених форми рада удружења филмских радника; то се односи у истој мери и на киноклубове, које треба оснивати по свим обласним центрима и већим местима. Други веома важан задатак удружења је да раде на подизању филмске културе широких маса гледалаца. Најпогодније форме за тај рад су предавања, стална и систематска сарадња у штампи, издавање посебних филмских новина и часописа, итд.

После реферата развила се дискусија у којој су учествовали претставници филмских радника из сваке поЈедине републике, а највише из Словеније, На крају рада конгреса изгласан је Статут Савеза филмских радника и једнодушно прихваћена резолуција у којој се оштро осуђују клеветнички напади Информбироа на нашу земљу. После тога је изабрана Управа Савеза филмских радника Југославије у коју су ушли: претседник Александар Вучо, потпретседници Танасије Младеновић, Јосип Киригин, Франце Штиглиц, Мони Финци, Јован Бошковски и Симо Чоловић; генерални секретар Вицко Распор, секретари Војислав Нановић, Александар Секулић и Драгутин фелба,

Са конгреса је упућен поздравни телеграм маршалу Титу.

Ђ. Б.