Наша књижевност

| Г

298

ра. Довољно је да поменемо само тројицу: Ђуру Даничића који је цело време био „први еминент“, тј. најодличнији ђак, па Светозара Милетића и Јована Јовановића Змаја поред низа других књижевника, политичара, једном речју, јавних радника који ће доцније служити народу У Војводини, Србији, па чаки у Црној Гори, Босни или Хрватској.

(Ови подаци у првом реду занимаће наравно оне читаоце који се интересују културном и друштвеном историјом. Али су исто тако важне и појединости које казују како се гимназија, њени патрони, као им њени наставници и ученици, борила против германства и мађаризације, за што напредније и народније васпитање српске омладине у Угарској.

Најзад треба поменути и да је леп број ученика ван Војводине добио у њој своје васпитање. Исто тако новосадска гимназија је међу првима у нашем народу која је допустила женскињу да у њој полаже испите, а доцније и да редовно похађа преда вања.

Као што се види, ма да сухо, архиварски писана, баз фраза и елеганције, из ове књиге избија живот И борба једне наше покрајине. Она је пуна поуке и примера како се бори за слободу и напредак.

Матица српска, која је овом књигом почела збирку својих „Научних издања“, објавила је једно значајно дело, које се не може обићи приликом проучавања наше културе и књижевности. Пред делом Васе Стајића налази се врло интересантан увод претседника Матице српске, дра Милана Петровића. Место предговора Петровић саопштава последње мисли Васе Стајића о прошлости Војводине које је овај пред смрт изрекао У разговору с њим. Оне врло згодно пристају као закључак Стајићевом делу. 3 т.П.

ОСНИВАЊЕ САВЕЗА ФИЛМСКИХ РАДНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Петог марта у просторијама „Авала-филма“ у Београду одржан је 0снивачки' конгрес Савеза филмских радника Југославије, коме је прису-

Књижевност

ствовало око 200 делегата из целе земље и известан број јавних и културних радника Београда. Конгрес је отворио Александар Вучо, директор савезног филмског предузећа „Звезда-филм“. Он је истакао брз и успешан развој наше кинематографије и свестрану бригу И помоћ коју јој наша Партија и држава указују. Конгрес су затим поздравили претставници Комитета за кинематографију Владе ФНРЈ, Министарства за културу и науку, Савеза књижевника, Савеза новинара, Савеза ликовних уметника и Савеза композитора Југославије. После тога је Вицко Распор, уметнички саветник „Звезда-филма“, поднео реферат „О проблемима наше филмске уметности и задацима Савеза филмских радника Југославије“. У. почетку свог реферата он се осврнуо на досадашње успехе наше кинематографије: до данас је израђено д уметничких филмова (десети се завршава), 192 документарна, 40 наставних, 193 месечника, преко 200 журнала; према 413 биоскопа пре рата данас има 800 стална биоскопа, 30 путујућих и око 160 покретних за приказивање уских филмова; године 1939 биоскопе је посетило око 20 милиона људи, а 1949 близу 68 милиона. Сви ови резултати били би свакако још већи да у оквиру економске блокаде земаља Информбироа против наше земље није била погођена и капитална изградња наше филмске индустрије; исто тако није нам испо-

_ ручена разна филмска техника, иако

су уговори већ били закључени, а У неким случајевима дата и-капара, која нам такође није враћена. Говорећи о подизању филмског кадра, Вицко Распор је нагласио да се упоредо с наглим развитком материјалне базе наше кинематографије подиже и кадар филмских радника“ тако, на пример, само уметничког филмског 0собља У нашој земљи има преко 600. Вицко Распор је затим говорио о проблемима даљег развоја наше ки“ нематографије и задацима који пред њом стоје, па јез између осталог, рекао: „Утврђивању путева развитка наше филмске уметности ми не можемо прићи ни са становишта декадентних буржоаских мерила Запада, ни са ста-