Наша књижевност

124

Књижевност

— Иш!...иш... погани!... — Од досаде ђед једнако запитку је момка и сам са собом разговара, јер момак, заморен и отупео од врућине, дрема и не одговара.

— Кажу — вели опет чича — да они и мачке једу. Шта велиш»

— Да!... — одзива се момак преко воље, помера се на троношцу и главу наслања на зид иза себе.

— Јес, богами! Причао ми, има и десет година, један Херцеговац што је навраћао послом на Цетиње. Одлазио је, рече, трговином све до у Италију... Иш... што сте наврле! Тамо вас!... Вели ухвате они мачку на бадњи дан те је огуле к'о зеца и испеку, прости ми боже, баш к'о да је пециво за Божић спремано. Шта велиш»>

Момак седи на троношцу, ћути и зева.

— А мени ве учини да нешто рече... Већ жабе сам и ја видео да једу. Ономадне један донесе двије, изгули их из оне коре па. их спусти у казан. Вели, хоће чорбу из њих да начини. Боже ми прости, к'о да нису крштени.

Одозго, са спрата, чуо се прасак разбијеног стакла, врисак и плач детета. МИ кокоши се узврпољиле у дворишту, дигле главу и ослушкују.

— Ето, само штету чине — мрмља ђед и нагиње се ка момку.

Ма рек'о би — продужује он — и не крсте се они ко миг... А што ти све ћутиш па ћутиш, — љути се ђед на момка. — Све нешто мислиш, а ништа да измудрујеш. -

У гостионицу је ушао војник. Момак га је приметио, сачекао је да види хоће ли војник изићи, најзад се дигао, узео са рафа боцу зачепљену клипом кукуруза, налио војнику чашу ракије и новац спремио у фијоку за банком.

У кухињу су у то стигли куварица и кувар, Талијан, који кува 3: официре. У котарици су донели меса и зелани. Чује се како у кухињи звецка посуђе, куварица точи воду из славине, а у ходник и двориште продире дим од хартије којом у кухињи потстичу ватру. Ђед гледа искоса момка, који опет седа на троножац.

— Служиш их! — вели он.

— Служим! — одговара момак зловољно и пркосно. — То ми је занат.

— Ђавољег заната! — љути се чича. — Ко те научи да њима

служиш> Не би вала ниједан Црногорац ни нашем тако служио нако о слави за трпезом. Оно, нашло се и у нас неке погани; пас им се меса најео! Опрости ми, младићу, не било на те прим јењено.

У гостионицу је опет ушао војник и момак је пошао да га послужи.

— Траже ракијур — пита га чича кад се вратио.

— Ракију!

— Слаба је. Водом је много КГ а и оној погани Крнети се прохтјело да се мимо других обогати... Јеси ли чуо — пита чича момка — за оно синоћ пред судом2

пр ил каје