Наша књижевност

128 | - 7 Књижевност

# ж

Сат и по доцније пред Крнетином гостионицом тресу сем брекћу аутомобили. Упаљени фарови осветљавају улицу. Капци на прозорима кућа су затворени, а улица је наизглед пуста.

За трећом капијом, десно од Крнетине каване, стоји у помрчини старији конобар, кога су у оној гужви Талијани заборавили да ухапсе. Сав узбуђен он прича како је једва извукао главу; занео се и заборавио на опасност која му још увек прети.

— Ето, овако ми је стркотина пролетела крај главе — показује он руком. — Окренем се и видим да је погодила боцу ракије ва полици.

— А официри2 — пита га неко,

— Сви! — вели момак и показује руком као да главе сече.

Камион се померио на улици. Фарови су прошарали по кућама. Људи иза капије ућутали су се, повукли се дубље у двориште, а камион је још два пут брекнуо, задрхтале су светлости са фарова, па се опет умириле, мотор се угасио, и на улици је тишина.

Ерих КОШ