Наша књижевност

пруР""

ОСНОВНА ТЕМАТИКА РУСООВОГ ДЕЛА

Одрећи се своје слободе значи одрећи се свог својства човека, права човечанства, чак и својих права.

Русо: Друштвени уговор

„Изрично је противно закону природе, па ма како он био схваћен... да се шака људи гуши у изобиљу, док изгладнело мноштво нема оно што му је најпотребније.

Русо: О пореклу и основима неједнакости међу људима

Француски ХУШ век, век просвећености, како су га називали, можда је имао умнијих глава, попут Монтескјеа или Даламбера, дубљих и виспренијих, попут Дидроа; али, посматра ли се историја у крупним потезима, а! Ггезсо, остаје ипак, ако су у питању личности, да Волтер и Русо најупечатљивије илуструју своје доба, и, ма колико различити били, чак супротни, и можда баш због тога, пред својим савременицима, па и пред потомством, један оштрицом свога духа, други новином и дубином своје тематике, у пуној га мери изражавају.

То њихово доба, једно од најпресуднијих за развој не само француског већ и европског друштва и људске мисли уопште, било је доба сумрака „старог режима“ у Француској, све дубљег заоштравања односа између младог надирућег грађанства као и плебејских маса „трећег сталежа“ и преживелог феудализма, који наставља, истина, да траје, али ослабљен до ропца, већ форма без садржине, чекајући да га ветар револуције сурва у провалију. Она привремена „равнотежа снага“ коју је апсолутизам Луја ХЛ био постигао у ХУП веку између онемоћалог племства и полетне али још недовољне јаке буржоазије, била је тада већ сасвим поремећена. Луј ХМ можда је с правом могао да каже; „Држава сам ја!“ Он је стварно и управљао Француском, и то не само њеним политичким већ и културним животом. У томе је показао невероватне гипкости, која је учинила да његова гвоздена песница апсолутног монарха каткад изгледа негована и углађена рука културног водића. Летимичан поглед на мисаона и књижевна остварења његовог