Наша књижевност

Од сунца с 149

љубичасто интригира, мрко шпијунира.

У свакој башти по цео харем боја.

Празничним улицама тихим иду дрвореди. С дрвећа круни се пвеће. Е

Клизе лаковани аутомобилн, сенке хује, излазе лептир-жене. За сваки осмех њихов по пео дан ради стотину фелаха. Треба осмех да је израђен фино, префино.

Пени се лепотом Замалек, острво богаташа. Ту живе гомиле паша.

ТИ ПРЕДГРАЂА

Идем по граду вечитог сунца.

Ниједног облака, а небо жуто. Небо од ћилибара.

Ветар пустињски дигао увис невидљиви песак. У деце плаве очи, плаве љубичице.

А затим, сиротиња затим оболева. Хиљаду очних болести у земљи фараона. Спарушене жене воде крмељиву депу, воде хоџама на лечење.

Сретам људе, жене, много жена. Очи, груди, колена, леђа.

Радници чувају до куће хлеб, танак и прн. Чувају га да не поједу сами.

Пред пекарама гужва. Псовке, туче, врисак, полициски пендрек по глави. -

Сластичарне пуне колача — торте, баклава, халфа, каданф...

Пред месарама гужва. Псовке, туча, врисак, полициски пендрек по глави.

“ Гостионе пуне пилића, риба, саламе, јестива разноврсних...

Џамије, џамије, џамије. Иза сваког ћошка Алах вреба.

Наргиле, дахире, чочеци, врисак. Африка трбухом игра.

Од сунца. Од сунца.

(Александрија-Капро 1942) Ристо РАТКОВИЋ

и Н

рит =