Наша књижевност

ЗОРИЛО И НОЋИЛО _

Срески начелник Ноћило имао је поверења у директора гимназије Зорила што се тиче његове оданости ствари којој су заједно служили: одржавање по сваку цену живота оваквог какав је, јер они само у њему могу живети лепо, удобно, и још се боље смештати и ширити. То да, али је знао да је у самом спровођењу „битке“ за такав живот, Зорило и сувише „зелен“. Јесте да школа стално сарађује са најбољим здравим снагама какве претставља наша полиција, мислио је скромно о себи Ноћило, али у тесан контакт дошли су тек сада, благодарећи мудрој политици његове светости попа-Корошца, министра просвете, а до недавно министра унутрашњих послова и претседника многих паметних влада, које су донеле многе мудре законе за одржавање реда и поретка. Ето, тек кад је попа, бивши министар унутрашњих послова постао министар просвете, тек тада је процветала та добра и далековида сарадња полиције и школе, која ће, свакако, мислио је Ноћило, донети користи овом режиму и овој држави. Само, Зорило је личан и жељан, похлепан, заправо, на славу и успех. Не треба. му, и не сме му се веровати.

— Звррр... звррр... Хало, је ли тамо директор гимназије2 Јесте» Но, здраво драги! Овде Ноћило!

— Здраво, овде Зорило! — И Зорило се по обичају наклони учтиво телефону. ;

— Знаш, хтео сам да те питам како стоји она ствар. Знаш, то нам је, брате, главна нит. Ако њу испустимо из руке... Не дај, боже!... Селимо се онда, ти из твоје просвете, ја из моје!

— А зашто би, као, испуштали нит. Држим ја нит, брате мој, ништа се ти не бој!...

— Добро кад је тако! Дођи прекосутра после подне да се поразговарамо, да видим докле смо дошли...

Зорило спусти слушалицу, па се онда намргоди.

„Шта се он ту прави важан! Чудна ми чуда, срески начелник! Такав срески начелник могао бих ја бити кад год бих хтео. Какве су моје способности, а какве су његове! Имаш, бато, да отвориш и очи и уста кад ти Зорило покаже шта он зна“.

И Зорило одлучно зазвони послужитељу.

Чика-Паја уђе зевајући и чешкајући се. Он је, баш, као и обично, дремао у својој ложи чекајући да прође час па да настави свој лепи