Наша књижевност

Зорило и Ноћило 151

посао, продају земичака, са двадесет пет пара провизије на свакој земички. |

Зорило га погледа мргодно, па му дође да га рине онако носпана! Сад бити поспан у гимназији у којој директор све ври од акције! Ах, незахвална створа! У каквој средини живи човек.

И нареди чика-Паји да му одмах пошаље Тиху из шестог разреда. Паја оде, али се убрзо затим врати и рече да Тиха није у разреду. Болестан је већ више дана. Шта Шта-а-а2... Зорило се тако разрогачио да је чика-Паја за сваки случај коракнуо ближе вратима, и окренуо се да види тачно правац. Зорило побесне на ту вест.

— Напоље се вуци, дртино! Напоље! — Суну он на чика-Пају који не схвати шта је са директором, и обрадова се кад га овај изјури напоље, јер стварно је било много безопасније продавати кајзерице! А не верује да је било више од двадесет минута од звона за одмор. ;

„Ах, ах, ах! Па то је катастрофа! Мали није у школи већ више дана! Па то је можда већ од оног дана када сам му дао тако важне задатке!“ Зорило брзо претури свој календар на коме нађе Тихино име код једног датума. Тачно, сећање га није изневерило.

„А ја још мислим да имам времена. Мали ће доћи чим Гордић нешто гукне. Доћи ће, шта би му остало друго. А гле, ти, скота малог! Разболео се! Сад је нашао да се разболи! А, чекај само ти! Пузићеш ти за стипендију, али је нећеш, не-ее-ћеш добити. Не, е... нема, кад се знаш разболети кад ти човек да посла, онда живи без стипендије, скапавај!....“.

Међутим се није могло око тога губити много времена. Ноћилу се сутра има поднети реферат!

Опет звоно! Опет чика-Паја. Још више поспан, а до краја часа има само десет минута, ко ће продавати земичке; а после избацивања из канцеларије није се надао да ће га директор данас уопште још једном звати!

Међутим, директоров мозак је радио као муња. Мисао за мишљу, идеја за идејом! Одмах звати господина Јојка и господина Лизоша-попу! Ни часа не часити!

Ево Јојка: стао као укопан, пете саставио. Није бадава професор. гимнастике, члан ЈЉотићевог „Збора“ и присталица немачког, хитлеровског васпитања младежи! У

Директор је послован, кратак. Нема много времена. Он ради као начелник, оперативног штаба. Јакако! Тако се кује гвожђе док је вруће.

Молим, таква и таква ствар! Он је поверио праћење Гордићевих разговора са ђацима ђаку који се разболео. Већ недељу дана је, уствари, Гордић без контроле у разреду! А Јојко зна: Гордић се мора контролисати! Зар нер

— Како да не! Господине директоре! То је управо оно што је требало радити и што сам вам ја од срца хтео саветовати. Молим,