Наша књижевност

152 ~ _ Књижевност

господине директоре! Ви сте мудро поступили, да вам човек скине шешир! Е

Међутим, Зорило нема времена! Да ли је Јојко што опазио, чуо, видео, свеједно како, има ли само било каква материјала против Гордића2

— Ја... ја... — замуцкује Јојко. Он није јако паметан. За гимнастику, и за ЈБотића, и за „Збор“, и за Хитлера, и не треба му баш много памети, али би директор сада желео ипак боље „капирање“ од њега, ђаво да га носи! Кад су већ савезници, онда да га користи! 5

— Видео сам, господине директоре — говори онај из става мирно — Видео сам... да, не... нажалост, нисам видео...

Нека иде Јојко дођавола. Директор нема времена! То што је глуп и будала, сада заиста није згодно. Нека се склони са очију директорових, али да зна да ће га свака два дана звати. Мора прибавити података. Нека испитује опрезно ђаке, нека нађе ђака који ће се избрбљати, нека сам мотри, нека изнесе макар претпоставке, нека... нека... нек иде дођавола, и отићи ће свакако ако до прекосутра пре подне не донесе неке податке.

Нека измисли, најзад! Где му је фантазија! –

Ево поп Лизоша! Он не стоји мирно као Јојко! Он се увија као његова листерска мантија око ногу, и облизује језиком уста. О, он то добро разуме, и он је схватио ствар одмах. На часу веронауке се види ко је ко. Тако, он има нарочито поверења у два млада господичића из разреда, који се богу моле, и у цркву радо иду, крсте се, и свеће пале, и поје и...

— Доста! — грмну Зорило! — На ствар!

Дакле, један од тих је, додуше, одбио да каже ма шта против Гордића, али један је, богме, фини дечко. Тај је отворено рекао да је Гордић комуниста, и да то и његов тата каже, јер како би иначе честит човек толико шуровао са ђацима, те штитио их, те одушевљавао, те не знам ово и оно...

Доста! Директор не може да поднесе причање. Или-или! Подаци2 Податке ви, Лизошу, директору; о томе се ради!

Лизош је пун података, али ипак не може да их истресе из рукава, и то тако згодних, спремљених, какви су директору потребни. Али, он ће наћи, и те како ће наћи! Та, он комунисте страшно мрзи. Он мора да их мрзи, јер наша света црква...

Доста! И наравно да ће их скупити. Свака два дана има да поднесе извештај о конкретном стању ствари са Гордићем. Дакле, прекосутра ујутру, јер је ствар и сувише важна! А сад, попо, скут под руку, па на посао! о

Лизош напушта бојно поље непобеђен! Али директор је у очајању! Међутим, он има живце, он је нриродњак, не попушта ни он тако лако невољи! Седе нагло у столицу и замисли се. Има да