Наша књижевност

156 Е Књижевност

— Како можете имати тако тврдо срце! — наваљивао је он даље.

Али Гордић није могао више да га гледа, већ изиђе напоље не рекавши му више ни речи.

— Пропао сам, пропао сам... — гласно је говорио Зорило п хватао се за главу кад је Гордић отишао.

Да би невоља била још већа, Ноћило му се јавио после кратког времена опет и рекао да дође већ сутра, јер он мора Гордићеву ствар убрзати. Не може тако да стоји нерешена, јер се приближавају избори, и такве ствари није згодно држати за време избора“ нејасне. Или-или! Зато нека дође већ сутра да се о томе договоре.

Зорило је сматрао да му је дошао најцрњи петак и да је сад крај!

Кад се сутрадан састао са среским начелником Ноћилом, 3орило је почео да врпча и да измишља. Међутим, Ноћилу је одмах било јасно да Зорило нема никаквих података. Бадава је Зорило причао како је организовао ухођење од стране ђака и од стране професора, потанко изложио план о ступици коју му је био спремио, и друге планове, Ноћило је био упоран:

— То је све лепо и красно, али имаш ли ти штогод опипљиво против њега, доказе, доказе!

— Што ти, брате, не скинеш мени са врата већ једном тог Гордићаг — рече Зорило искрено Ноћилу — Стално тражиш некакве податке и доказе. Шта ћеш боље податке од ових, кад ти ја кажем да је комуниста и — готово! Сам кажеш да ће ускоро избори. За изборе се хапсе људи који могу сметати. Па кога ћеш, брате, згоднијег да ухапсиш него Гордића. Мани се, брате, података, изиђоше ми на врх главе!

— Знао сам ја да ти нећеш ништа прибавити — огорчавао се начелник Ноћило — Зашто си се онда натурао да ћеш ти да води: ствар» Видиш шта је сад испало Ја морам имати некакав повод, доказ за који ћу да се ухватим. Нисам ја директор гимназије да причам приче, ја сам срески начелник, ехеј, је ли схваташ! Могу ја фега да ухапсим кадгод хоћу, исто тако ко што могу тебе да ухапсим (Зорилу би непријатно то упоређење!), нарочито сад уочи избора, и могу свакога стиснути уза зид па подвикнути: „Ти си комуниста признај!“ Могу, дабоме да могу. Али ја нећу у маглу! Ја нећу да хапсим маглу, већ стварне живе комунисте, чланове партије, чланове комитета, цео комитет, бато! О томе се ради, да онај кога ја ухапсим не иде сутра кући из притвора, већ пред суд, а са суда на робију. Мора код мене све да буде готово пре хапшења, а кад до хапшења дође, онда се не хапси, рецимо, сам Гордић, већ цео комитет партиски! Не хватам ја две-три године, већ одмах двадесет, тридесет година робије, бато! Је ли разумеш, мајка му стара, већ једном! И немој, брате, да се више у то мешаш! Кад не разумеш, остави мени. То је мој посао, и не волим да се пача у њега неко ко не разуме 'о чему се ради.