Наша књижевност

Зорило и Ноћило - 159

— Куда даљег уплаши се Зорило. — Даље, вишим властима.

— Ајде, немој ти да ми ту солиш памет, већ излазите. Размислићу о овоме... Хајд, полази... — Зорилу лакну. Жалиће се, ваљда банској управи у Новом Саду. Он је прво помислио да можда смерају да иду код министра унутрашњих послова.

Ђаци погледаше у Перу, па кад видеше да он одобрава да се иде, пођоше.

— Чек, чек, а како се ти зовеш» Ти, ти, што си држао говорг

— Ја нисам држао говор, господине директоре, већ сам само у име својих другова изнео наше стање и молио да нам помогнете као наш директор, јер ми нећемо моћи више да долазимо у школу на такав начин.

— Како се зовеш» брзо! Брзо и имена свих осталих.

Пера поносито каза своје име, и Зорило га с уживањем записа. Угледајући се на Перу каза име и презиме, као сви остали и првошколац Малчић и не трепћући, иако је чак и он схватио да директор хоће да се обезбеди да може кажњавати ако треба.

— Аха, аха! — рече и Ноћило кад га извести о томе Зорило! Јер Зорило је одмах узео на себе топли зимски капут и одјурио у среско начелство.

— Дакле, тако, господин Гордић организује штрајк> Тако, штрајк у школи, а кроз три дана су избори. Е, брате Зорило, то је већ нешто озбиљно. За-њим је, на репу нека тешка риба, ја ти кажем. Без тога се, мајци, не би смео праћакати толико. Е, сад је долијао. Ти ћеш организовати сав могући надзор у школи. И попу, н јункера, већ како се зове, и бога оца, ако треба, само пази, отвори све очи што имаш. А ја ћу надзор ван школе. То је већ моја ствар. Сад, ни тренутка не часи, већ напред!...

Зорило крену као ветар.

— Стој, стој викао је за њим Ноћило. Стој, још није све готово. Је си ли добио упутство да позовеш сваког свог подручног органа и да га упутиш да на овим изборима гласа за Стојадиновића, иначе му не гине Пишкопеја или хапсе!

— Јесам.

— Па, шта мислиш, шта чекаш! Сад је моменат! Позваћеш Гордића. Слушај пажљиво шта говори. Ја ћу сутра поновити тај разговор са њим, али овде, мајци, у кабинету господина среског начелника. И одатле право господин комуниста Гордић иде у хапс, а за њим, редом, ту ти Ноћило добар стоји, цео комитет Комунистичке партије, најмање. Хеј, срећо, још ме ниси заборавила! — И он ге задовољно пљесну по колену, тако да заблисташег плаве начелничке панталоне на дебелој бутини, умало се не распадоше, и то баш на оном месту где се ивичи црвена штрафта са тегет шајком.

_ — Значи — ушепртљи Зорило — ти ћеш њега сутра ухапсити. а ја ћу га данас саслушати2