Наша књижевност

СРЕЋА ГАЗДА ЖИВКА КУЗМАНОВИЋА

Ове, 1894 године, краљ Александар Обреновић ићи пе султану на подворење, као и његови предходници кнезови, да покаже своју оданост Порти. Још се у Београду у свему осећала петстогодишња власт османлука.

Позно лето тешко је дисало на Теразијама. Сиротињски кућерци оборили су своје сенке једни под друге, као овце кад запече звезда. Многобројне уши кестенова, зелене, али на ивицама већ бакрене боје, висиле су непомично покривене прашином.

По неравној калдрми дремљиви волови вукли су споро сељачка кола и лењо су репом, на ком се окорело блато и залепили чичци, терали обаде, да се изненада прену и улете у пространо двориште неке механе где ће им скинути јарам и оставити их њиховом преживарском уживању.

„Помоз' бог, Смедеревче,“ можете да кажете сељаку који иде испред волова, или их боде батином испод репа, а да се не преварите.

Не треба да се истражује ни по ношњи сељака, ни по шарама на јарму или колима, да би се знало одакле долазе. Довољно је само не смести са ума да су Смедеревци Александровом улицом долазили на Теразије, док је онај други талас сељака, који је долазио из Обреновца, остајао још на почетку Сарајевске улице, у њеном доњеном току пуном смрада којим су се натапали мумџије, цревари и други прљави занати.

И као што смрад Сарајевске улице никада није стизао до „Лепог изгледа“ и отмених квартова, већ је тамо остајад да се распе и распадне у зеленом отрову „Баре Венеција“, тако није никада „сеља“ из Обреновца стизао до Теразија па-ма колико и оно било сељачког изгледа и кова.

Теразије као и Сарајевску улицу господа су обишла. Она су долазила улицом Милоша Великог до Лепог изгледа, али се нису спуштала ка цреварима; она су полазила од зидина града све до прве теразијске механе, да одатле почну и створе господски Београд, коленовићски Београд Ристића, Цукића, Жујовића — да изграде улицу Краља Милана.

„Шишка“ и „Таково“ оставили су „џуџану“. Нек ту он почине и нек се преброји пре него што сврати у Дубровачку улицу да купи памук, или код абаџија у Абаџиску, или, ако хоћемо и до Палилулске пијаце где може да прода и купи стоку.