Наша књижевност

сиве и

Срећа газда Живка : 177

Живко није узалуд гостио Терзибашића. Он је веровао да ће му побратим у било каквој невољи помоћи. Уосталом, зашто му не би помогао!2 И Живко је путовао до Аустрије, што му није било тешко као Смедеревцу, као што је пре више година путовао и Терзибашић. А то путовање у младости направило је од Терзибашића Терзибашића, вештог кујунџију и трговца. Зашто не би и Кузмановић постало велико име за целу београдску чаршију.

Газда Живко је имао високо мишљење о себи и одмах, чим се уселио у кућу, поче да је дотерује. Видеће Терзибашић с ким је побратим.

Тамно-браон врата говорила су о томе да је кућа давно зидана. Да би ипак било нешто налик ономе што је видео у Пешти и Бечу, Живко нареди слугама да обоје све подове светлом голубијом бојом која беше сад у моди. То је за Београд било сасвим ново, тако да се газда поносио пред побратимом својим подом. Газди се пружала прилика да се горди-и лепим изгледом који се пружао испред његових прозора, али он то није платио, па о њему никад није ни говорио.

Мада је свакога јутра после слатка и кафе дуго гледао преко савских врбака, гледао прозрачне облачиће над водом док их сунце развејава, тешко је знати да ли је у томе и уживао. Можда је све то кретање у даљини несвесно посматрао занесен у мислима пословима, као и дим из свог чибука. Можда је гледао залуталог дунавског галеба како кружи над савским пристаништем, а мислио о томе како су грнчари изумрли на Теразијама и придошли нови људи, слични њему да створе нове трговачке куће и нов центар града.

О променама на Теразијама, које су се на његове очи збивале на тенане често је мислио. Неких заната већ нема, неких ускоро неће бити, а нови ће стално пристизати. Грнчари су већ изумрли, ко зна колико ће и ћурчије остати и сељачке механе. Отворене су нове радње, отворена је и нова пивница — „Касина“. Васа, звани Безобразни, отворио је пивницу не плашећи се да ће чиновнике ко ји после рада свраћају у њу истерати сељаци. Газда Живко је на сва уста хвалио газда Васу као паметног, умешног и доброг трговца пред свима, чак, и у пркос Васиног надимка, и пред женом и кћерима. Глас, како се Живко изражава о њему, допре и до Васе. Кафеџија је сам ишао иза шанка да надгледа како се точи пиће за, Живка. Између њих настаде тако пријатељство да је Васа често свраћао у Живкову радњу да прича безобразлуке и по некад и у кућу да се почасти и дуго чкиљавим погледом гледа у лепу Живкову кћер Даницу.

Пивница није тако далеко од Кузмановићеве галантерије. Ако шегрту добро повуче уши, на два начина, и на уже и на трже, пре него што га пошаље по пиво, пене ће још увек бити у кригли. А та је пивница близу и чиновницима, ближа од оне за сада главне до које се мора сићи улицом Милоша Великог. Вучени послом, чиновници су радо свраћали до Васе Безобразног, а тада им није био далеко ни газда Кузмановић.

С ОТЕМА 5 ~

се