Наша књижевност

За у по о И А У и

у #Д

Пн ара ње Ије АЈА НЕ ТА НИ

178 | Књижевност

Поред штофова, лаке свиле донете из Аустрије, а не тешке со„лунске, галантерија је продавала брилијантске гранчице за тепелуке ти друге златне украсе. Зар не, таква радња може да процвета2 Поред тога што је муштерије примамљивала близина Васе, поред тога што је избор робе код Живка био велики, а роба солидна, газда је много полагао и на свој изглед и сматрао је да му је добродошао у послу. : 5 Недавни трговци имали су да захвале својим везама са Солуном; а онда су ту везу имали Грци, Цинцари. Сад цинцарство није много вредело, ако се не нађе пут за нову пијацу, за Аустрију. Газда је то знао па на своју отмену солунску крв није много полагао, већ се трудио да постане трговац свога времена и био је задовољан својим плавим очима, жутим брковима и танушним стасом. Често се хвалио да је у длаку сличан једном бечком трговцу код кога је чипке куповао.

Ситним кораком газда је свакога јутра скакутао доле до дућана. Једнога јутра је угледао новог, тек досељеног казанџију и узвикнуо је:

— Вршац није више потребан Београду.)

Уживао је Кузмановић у развитку чаршије. Уживао је у новом, а волео је и старо. Са свих прозора своје куће као и из радње навикао се да види Николу Ћурчију како седи са шегртом на тезги према великом прозору прекрштених ногу и ради. Само да се Никола не одсели. Ни за земунског кобасичара не би га дао.

Газда Кузмановић био је као и сви људи његовог кова стално у послу, али и он је имао своје несташлуке и разоноде. Највеће је уживање за њега престављало да човеку који чита новине неприметно приђе и у њих зврцне тако да онај који их држи претрне. Тада се слатко смејао и у радости што му је шала успела лупао се шакама по мршавим коленима.

Али данас, кад ова прича почиње, газда Живку ни до каквих шала није било. Већ више људи свратили су од јутрос у радњу и читали су новине које су целога дана стојале на сточићу у углу радње, на оном истом за којим је обично Живко пио пиво, али газда није никога поплашио. Данас му ни плаво око није насмејано, нити, као обично, безбрижно гледа око себе. Око му је било мутно, жути поткресани бркови накострешени; на високом црвеном косу, на прозрачним слепоочницама, опуштеним подочњацима, свуда се разлила нека непријатна оловаста плавет, жгољави човек личио је много на бечког чипкара у неприлици, био је унезверен. Узнемирен шетао је горе доле по радњи. На сваки шум застајао је и погледао је на врата. · Обавестио је Терзибашића о својој несрећи и очекивао га је. Жени је наредио да спреми ручак за угледног госта који ће их данас извући из неприлике. Побратим побратима неће оставити на цедилу.

| 4 + '

но

1) Дотле су се казани поручивали из Вршца.

ои

лас ије ~