Наша књижевност

ИЗ ВОЗА ЈАСИКУ ВИДЕХ

Зашто ишчезну јасика заснежена, од много љубави ил много стида7 Сад кад сам срца разнежена зашто побеже из мога вида2

Тако се често у животу гбило,

и сад ме опет заболело,

нешто се од нас наједном скрило, а тек се, тек се заволело ...

ПРАЗНИК

Корачам улипом белога града, као кроз пожар Кумове сламе. Румено лишће и светло зграда дуж булевара засипа ме ...

Корачам сам, а млад и јак.

Ипак сам срећан под овим сводом због ове обичне шетње пред мрак са својим градом и слободом.

Сад немам девојку — тужна ствар, тужна ко руке после снова = „али нек живи онај пар

који замаче крај кестенова!

Славко ВУКОСАВЉЕВИЋ

Ам ДОЊЕ чај ОВА