Наша књижевност

ЗАПИСИ ДАВНОГ ДЕЧКА

УГ (змај)

Изнад топола и кровова змај шарени је њихао реп над јатом белих голубова као пролећни облак леп.

Све недаће засеока

под змајем би заборавили на трен, и глад што је у сјај ока

уносила мутну сен...

И детињи плач разбијен

и тешких ноћију црни мук.

Под змајем сви смо осећали

ко да је над нама шарен лук.

Ал вихор силни разнео га

пред један хладан мартовски мрак; после смо узалуд са врха стога гледали жудно низ сокак.

УП

(пред родним местом)

Пун сам питања у ово поподне. Са песте сам скренуо

у густу траву ливаде...

Место нате под планином ћути. Дуње се нагле преко ограде

и свака се од зрелине жути.

Знам ширине ливада до лута. Ту сам некад грлио априле.

Да л' ћу наћи под врбима друга, ил' су врбе само некад биле7

.