Наша књижевност
љ
ПИ ЛИ да и ЕРЕ ЛР МИНИ у рш ~
и5 -и Ио 5 = =
| н
АН
ПОЛ ЛАФАРГ КАО КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР
Француски напредни писац Жан Фревил, који је, на сугестију свога пријатеља, совјетског књижевног критичара В. Хофеншефера, издао на француском језику, у књизи, први и једини пут Лафаргове _ књижевно-критичке радове, почиње свој предговор једном на први поглед чудном чињеницом: да је у француској култури, у којој се брижљиво чува успомена и на најскромније посленике, књижевнокритички рад Пола Лафарга, свакако једног од најзнача јнијих критичара последњих деценија прошлога столећа, остао скоро потпуно непознат и непризнат. Од те болно истините констатације протекло је више од десет година, али се још увек није ништа изменило. И данас још, узалуд ћете тражити име Пола Лафарга у историјама књижевности и литерарним енциклопедијама; узалуд ћете се надати да ће његове оштро формулисане мисли о књижевности бити размо- | трене у теоретским студијама о суштини, методу и језику уметничке - 55 литературе; узалуд ћете очекивати да ће његови отсечно џ јасно ре- » чени судови о француским писцима бити узети у обзир у исцрпним а студијама и монографијама о значајним појавама прошлости... 4
_ Име Пола Лафарга као књижевног критичара систематски се Е у
А
8 5 З 4) 38 =
А
прећуткује у француској култури. ~
Иза те наоко чудновате чињенице стоје уствари врло прости = мотиви: у свом критичком раду Пол Лафарг се служио марксистич- 5 ким методом анализе и оцене, он је био, у француској култури ХЛХ столећа, једини критичар марксиста, он је то безмало остао све до наших дана. У идеолошким борбама, које у Француској имају, већ читав век, необично оштре форме и перфидне путеве, и прећуткивање је, кад је у питању личност с толиким моралним ауторитетом и тако Сугестивним пером, каквим је располагао човек и борац Пол Лафарг, једно средство за подржавање, ако не и оснаживање идеолошке доминације владајућих кругова...
Ма
За:
Но признали то тренутно или не признали разни историчари књижевности и књижевни критичари, књижевно-критичко дело Пола Лафарга, социјалистичког борца и теоретичара, припада историји франдуске културне мисли, оно је у њој, тако богатој прогресивним људским тежњама, један нов, виши, снажнији и даровитији напор
да се проникне у суштину процеса настанка, развитка и смисла људске културе.
а аза сто о