Наша књижевност

330 Књижевност

Ш

Књижевно-критичко дело Пола Лафарга није обимно. Колико се до данас могло утврдити, — а посао око тога био је необично тежак, јер је Лафарг своје критичке чланке и написе објављивао у разним часописима, на разним језицима и под разним погудонимима, — оно све, сакупљено, једва испуњава једну малу књигу. Уствари, радом на књижевној критици Пол Лафарг се није дуго ни бавио, свега десет година (од 1886 до 1896). Посветивши своју главну активност политичкој борби и раду на политичкој економији, историји и социо„логији, он је успео да напише једну студију о језику пре и после Раволуције, једну о пореклу романтизма, једну о друштвеном животу Виктора Игоа, једну о натурализму Емила Золе и два кратка написа о књижевним делима Алфонса Додеа, о једном роману и једној драми.

Површно посматрано и узето само за себе, овакво критичко дело, ма како значајно по мислима и духовито у форми, могло би се лако учинити као плод тренутних занимања једног оштрог мислиоца, који се, по потреби свог радозналог духа и живе фантазије, с времена на време упуштао у области које му иначе нису сасвим присне. Али, ако се то дело размотри у односу на друге Лафаргове радове, ако се оно схвати као саставни део његових "теоретских и критичких разматрања из области социологија, историје и филозофије, онда се добија сасвим друга слика.

Целокупна Лафаргова теоретска делатност, наоко тако разноврсна по темама и интенцијама, била је диктирана идеолошким и практичним потребама револуционарне борбе, „подвргнута нужностима акције“ (Жан Фревил). Било да је објашњавао економске основе Марксовог схватања историје, или памфлетски обрачунавао са „социјалистичким“ опсртунистима који су ушли у владу Валдек-Русоа, или побијао левичарско фразерство анархиста, Пол „Лафарг је то чинио увек зато што је сматрао да је одређено питање у центру друштвеног интересовања, да је за даљњи развитак револуционарне борбе нужно очистити терен од разних схватања туђих интергсима радничког покрета. Пре и изнад свега практични борац за остварење социјалистичких циљева, Лафарг је у својим делима све појаве посматрао са друштвеног попришта, онако како су се оне одржавале у љутим политичким и социјалним окршајима. Схватајући необичну принципијелну и практичну важност борбе с претставницима либералне буржоазије и либерализма уопште, он је у готово свим својим важнијим радовима изучавао постанак и развитак буржоаске идеологије, разне форме њеног испољавања, њено тактичко преображавање у разним друштвено-историским ситуацијама, њену лажност, дволичност, слугерањство, фразерску емфазу итд. итд.

Потчињавајући зи своје књижевно-критичко дело тим истим захтевима и нужностима, Лафарг је у њему уствари дао само једну

.

ранија рок