Наша књижевност

Како Пандареју ћерка, славујица, птичина сива, пева прелепе песме кад пролеће настаје рано, седећ' на гранчици каквој у густоме лишћу дрвета много превија и глас многозвучни из грла вије, жалећи својега сина и Зетова, Итила милог,

што га је некада мачем у безумљу посекла своме, тако се и мени срце час амо час тамо колеба

(Од. ХЛХ 518—524).

Пре него што ће Одисеј поубијати просце своје жене, он дуго не може заспати, него слуша разуздане разговоре неваљалих слушкиња, које из дворане излазе просцима да их они облеже. Он је пун гнева: 2

Као што кучка кад стоји крај нејаке штенади своје лаје на човека кога не познаје, хоће у борбу, тако лајаше срце у њему на пороке гневно

(Од. ХХ 14—16).

Душе поубијаних просаца зовне Хермија да их поведе у Подземни свет:

Као што мишеви слепи унутра у пећини страшној цврком цврче и лећу, кад који спадне са стене, где се у поворци они све један до другога држе: тако су цврчале душе просаца, док је ко вођа пред њима стазама влажним помоћник Хермија ишго

(Од. ХХМ 6—10).

Ш

Друга индивидуална особина песникова зрачи из оних описних поредаба за које песнику градиво дају различне ситуације из људског, нарочито породичног, живота. .

Огледајмо такве поредбе најпре у Илијади. У једној апострофи, којом се обраћа Менелају, песник истиче да је богиња Атена преда њ стала и одбранила га од стрела; ~ 3

Она их од коже твоје уклонила, као што мати у одвраћа муву од чеда што у сну слаткоме лежи

(Ил. ТУ. 130—131). Пошто се Агамемнону рана осушила, и крв му из ње престала тећи, спопадну га жестоки болови;

К'о што породиљу оштра и жестока захвати стрела, што је мукодавне на њу одапињу Илитиије,

богиње Хере ћерке, што трудове доносе горке, тако болови љути Атриду до срца допру

(И л. Х1269—272).