Наша књижевност

ју

ве У наивно дол иако в и б Б ораа КА ДАО

је ње

ПА рак Еола Пе Да + 2 5 УБ И Пе >

Свадба : 369

лијепо ти мене наведе на лед а ледом и у кљусу“ — заврши шалом у којој је било и неке врсте истинског пријекора.

Ускоро се показа да му сумња није била без основа. Оном новом стражару — човјеку незгодне и немирне нарави коју даје ситост, здравље, младост и разни вишкови животне снаге — неки његов ђаво није дао да мирује. Испрва се усшета по мосту тукући петама да му испроба чврстину; послије у некој дасци нађе чвор и поче да га из-

бија грлићем од пушке. Запјева и с том пјесмом се удаљи за неко 7 вријеме, а онда се врати и поче да се занима тиме што је камени- У цама погађао Окиљевићев љеш. Циљао је и погађао најчешће у 5 главу и сваки пут би сачекао да чује како кост мукло пуца под 3 ударцем. Ова забава му се јако свидјела, трипут је ишао да накупи 5 каменице и настављао посао с великим уживањем како изгледа. Нај- = зад се чуше његови звонки кораци низ стрмину, ваљда је хтио из- 4 близа да види мртваца, или да провјери поготке, или да изведе неку Е другу шалу. 4

Чемеркић, који се све дотле мучио измишљајући најбоље рјешење за овај случај, ђипи на ноге и заљуља се од бола и немоћи. Тек сад је видио колико је слаб и немоћан за борбу и колико се преварио слушајући застарелу пословицу да од једног не ваља бјежати. Мржња и страх ипак не дадоше да се дуго колеба и каје. Из ријечног наплава расутог по обали он извуче црн дрвени лопар, по свој прилици саставни дио кола неке отплављене воденице, набрекао од воде и тежак као туч. С тим оружјем, које је морао држати објема рукама пожури у заклон мостовске куле и стаде као у засједу. У близини је чуо брзе и отсјечне кораке, затим се на трави пред њим појави прво сјенка пушке и шљема,

Још час прије Чемеркић се надао да Њемац може проћи порел “ њега а да га не примијети: упутио се према мртвацу, тамо ће се задржати који тренутак за толико се човјек може склонити и побјећи. Међутим, кад је угледао ово младо, снажно и разиграно њемачко ждријебе стварно загледано у љеш према коме је ишло, Чемеркић заборави на све те своје мале наде и, напињући зглобове до пуцања, измахну над његовом тупом главом и широким раменима. ~

Под сјенком ударца који је имао тек да падне онај обијесни младић стаде као опчињен. Пред њим је устао и стоји, чак се, ево, у тежњи да што јаче удари, пропиње на ножне прсте, вукодлак страшнији од. свих које су измислили ·славни писци њему непознати; вампир избачен на обалу и изнакажен погоцима његових каменица; наказна, мокра, прљава и крвава авет с оружјем које не може промашити! Како га је вјешто одвукао с оног његовог сигурног мјеста на мосту и како га је лукаво намамио у овај закутак који нико не пази и не види!... Како је то само одједном устао као да је из земље изникао2 Кажу људи да се вукодлаци само ноћу појављују — 74 а сад је дан, али толико замрачен његовим погледом... Страшан је .

5 Књижевност