Наша књижевност

Белешке

НИКОЛА ДРЕНОВАЦ: ПОВРАТАК

ј 2

У издању београдске Просвете изишла је поема Николе Дреновца у двадесет песама.

Песник се враћа из туђине у домовину која почиње да се обнавља, која ври од одушевљења рада и блиста од среће ослобођења. И он је узбуђен, трепери од радости; толико је благодаран својој и своје земљи срећи да се пита чиме да јој узврати:

И шта да дам

за хлеб и со

на прагу;

за окриље

од љубави сазданог

Из сваке строфе ове поеме шикља радост повратка:

Све волим. По део срца свог свуда ћу наћи...

Борцу из рата он признаје да пушком

ратовао није, и ма да недужан за

то, он каже: 2 у

Кад на тло ово ступам

реч ми је слаба...

али он хоће укорак с борцем да корача, јер;

било земље ове и у мојим дамарима бије!

Ево ти руке, завета распламсана на путу у сутра.

И поставља себи задатак да своје перо „збратими са плугом“.

Дреновац свесно одабира и форму за своју поезију и поставља јој програм. То он чини у песми седамнаестој, потпуно излишној и чак нимало поетској.

Дреновчева поема уопште има доста публицистичко-декларативне прозе, разбијене у стихове. У седамнаестој песми има чак и овако баналних стихова;

И дозволите да лепоти

кажем да је лепа, и ругоби да је ружна!

Али поред све прозаичности и стиховане публицистике, осећају се у овој поеми Николе Дреновца елан и замах; надахнута је полетним ритмом и испуњена срдачним одушевљењем. У томе је њена главна привлачност. Раја

ЈИРЖИ ВОЛКЕР: БАЈКЕ - „Ново поколење“, Београд 1949

Надахнуте хуманизмом и борбе-– Бом _идејношћу рано преминулог пролетерског песника-борца, чију је ледесетогодишњицу рођења забелсжила напредна штампа овога пролећа, Волкерове бајке су плод израЗитог песничког дара, али и напредног погледа на свет. Оне су писане У време када је овај књижевни род, у“ име напредних схватања, био извргнут правој хајци литерата и васпитача, занетих наивним педагошким реализмом. Стога су и оне, својом овом тематиком и борбеном идејношћу, свакако допринеле рехабилитацији овога облика дечје књижевности. Њима је Волкер духовито, пре п боље од многих других, показао како се у првобитне песничке форме може улити нова садржина, уткати нова, свакодневна стварност, како се њихова фантастична симболика, толико драга духу детета и простога човека, како се језик бајке може искористити, по речима Горкога, за „буђење Револуционарног односа према стварности“. Јер ово су нове бајке, и по тематиш, и по изразу, и по идејној усмерености. У њима је Волкер, слободно и полетно, дао нове мотиве и теме, црпљене из живота радног човека (Бајка о димничару), из проблематике борбе против једног неправедног света ствари зрелих за рушење (О милионару Који је украо сунце), из психологије судбине оних који за своје човекољубље подносе личну патњу и страдања (Бајка о писмоноши). Али су његови јунаци и у иреалним релацијама бајке сачували своје стварне, људске ликове, по че-

Ио

Њији а АЕ МА ађ Х

ч

ПР