Наша књижевност

Народ је почео позлаћивати 449

и немирне борбе. Доиста, као Хомерске војске... · Ослушкујем дуго грохот удараца о хриди, хуку у даљини и мислим: Замља је мати, она се у звуковима и мирисима открива и њему. Већ сам био пред вратима хотела и посве случајно сам погледао на лијеву страну гдје је наткрит грањем био ред клупа: на последњој од њих сједио је он, посве сам. Мјесец га је обасјавао читава. У чуду гледао сам његово лице и смирене руке на прсима, а затим сам се окренуо мјесецу и било ме је стид.

Драм целејете мес ен ел

Улазим тихо и нечујно затварам врата хотела. Када сам већ држао ручку врата моје собе окренух се. Није било никога: ред бијелих врата затворен и тих. Као смирење открила ми се слика дворане у којој ћу се сутра поновно срести с њима, људима нашим. Човјек сам и многим бригама људским смућен, али затворивши врата своје собе осјетио сам радост, радост барем зато што стојим у реду с овим људима, а не с онима. И када сам у мраку дошао до столице и сјео некако ме посве О Е умирујуће обухвати мисао: па ипак је народ почео позлаћивати .

Петар ШЕГЕДИН

~. ош