Наша књижевност

454 Књижевност

затим неколико пута преписано, није ни мало било разјаснило Дубровчанима ко је заправо аутор славне маскерате. Дубровачки песници седамнаестог века имали су ту цингареску у две редакције, под именом двају аутора, давно умрлих, о којима нико ништа није знао, и они, у неизвесности коме она припада, нису Чубрановића ви славили ни помињали.

После минулих времена, беху остале непознате личне нотрпељивости које су биле уветовале да најранија дубровачка цингареска буде објављена. Био је пао заборав на све што је њеном издању претходило, и потомство је могло да верује Батитору. Том бакалину поверовали су и дубровачки литерарни историци, и назвали. Чубрановића „духом неумрлим“. И не без узрока. Узроци његовој слави беху им непознати. „Јеђупка“ им је била занимљива само по томе што девојкама претказује удес; нису ни слутили да је и она сама имала своју судбину.

Мил. А. ПЕТКОВИЋ