Наша књижевност

Свадба 461.

— Ти, те твоје вицеве... би л' могао како да их оставиш 32: другипут2

= Па да, — сложи се Лукић, — ово и није много смијешно.

— Друг ми није ко се раји смије — дометну гуслар стих из неке пјесме. -

=— Шта је вама, јадни — зачуди се Гугић. — Жалите четнике, је лиг Мало су вам показали шта су и шта мисле! Мало су вас задужили! Ви сте, изгледа, некакве плачидруге; довољно је само да они покуње своје носине па да одмах све заборавите и да их зажалите. Море, ја бих њима... Једва чекам кад ћу моћи да се размахнем! __

— А ја све нешто мислим да ти Партија неће дати да се размахујеш по свима. Ако те је засврбјела чапра од превеликог јунаштва, наћи ће се згода да очешеш рогове на јачем а не по нејачи. Ако

"ћемо право (а ако ми нећемо, ко ће други), овом нијесу четници у правом смислу...

— А шта су у правом смислу — упита Гргић с намјером да се наруга а не да добије одговор. =

— Сељаци су то: школе ни мало, памети врло мало а лукавство им је једина одбрана; од природе је научио да буде подмукао и колебљив и на обје стране,“

— Добро те не рече да су анђелчићи! Лијепо си их узео у за-

штиту, али ја не вјерујем да ће комунисти, они што су се од њих скривали у земунице...

— И од њих у земуницама доби

јали да једу, — лукаво додаде Чемеркић.

— И против њихових војвода морали да се боре од Неретве довде... Они их боље познају и не вјерујем им да ће им показивати њежности као ти — пакосно заврши Гугић,

— Сигурно! — још пакосније дочека Чемеркић, — Донијећекрваву сабљу пролетери, ону што четници лажуњају о њој, да све ставе под нож, јер тако ти замишљаш. А ја ти кажем: луд си сто гради кад ти тако нешто у глави кипи. ;

· Ова распра између за јапуреног Гугића и поблиједјелог Чемеркића, пуна страсног претјеривања и намјерног извртања с обје страНе, потрајала би вјероватно још дуго да се на испражњеној цести, далеко за оном тужном поворком, не појави грбавњ Иван Рајчић. Издалека је изгледао као дијете, али га Драгушић одмах препознаде и отрча на ивицу цесте да га зове. Остали су с нестрпљењем очекивали да виде овог чудом претеклог свједока велике погибије на Пиларевини и већ унапријед погађали да ће његов долазак имати да одлучи о лравцу његовог кретања.

Младић дође с ок приказа, и скоро се ср

| учи у загрљај Чемеркићу и заплака при сје– ћању, на јучерашњи дан.

раћалим дахом, лак као сјенка и блијед као. |

ка

ма

аи еј зе овој РАДЕ

Ма Ју Ер

ћи