Наша књижевност

500

тизма, упорна борба против слијепе вјере у црквене ауторитете и догме кршћанства, материјалистичке мисли о свијету, концепције о космосу, простору, вјечном гибању, рађању и нестајању разних свјетова итд. све то значи његов богат прилог хисторији друштвене и научне мисли. С обзиром на то припада Бруну великом "филозофу револуционару

СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА

23 априла о.г. одржана је у Београду годишња скупштина Удружења књижевника Србије. Скупштину је отворио Милан Богдановић, претседник Удружења, поздрављајући присутне госте —- претседника Савета за науку и културу Владе ФНРЈ министра Родољуба Чолаковића и министра за науку и културу Народне републике Србије Миту Миљковића, затим претставника Удружења композитора Србије, као и делегате удружења књижевника из осталих република.

Секретар _ Удружења, Милорад Панић - Суреп поднео је исцрпан реферат о раду Удружења у прошлој години. Реферат је обухватио само ону делатност књижевника Србије коју су они остварили као колектив, као чланови Удружења — „као јавни радници у акцији пред народом и у раду на својој изградњи, заједничком упознавању друштвене проблематике, решавању појединачних и општих књижевних проблема“. А та делатност није ни мала ни без вид-

них резултата. Пре свега, у току про-.

шле године одржана су 24 пленарна састанка, на којима су читани нови радови чланова Удружења — нарочито млађих, или су била предавања са дискусијом, на пример о дијалектичком и историском материјализму (Е. Финци), о реферату друга Тита с посебним освртом на литературу (М. Богдановић), о дискусији која се водила у Совјетском Савезу о космополитизму (М. Јурковић), о проблемима историје књижевности на 0основу Ђиласовог чланка „О националној историји као васпитном предмету“ (Е. Финци), предавање позна-

Књижевност

Ренесанса — достојно мјесто у хисторији филозофије. Он остаје да живи као револуционарни мислилац и филозоф, као борац за побједу прогресивних друштвених идеја у напредним снагама друштва, у мислима људи који воле слободу, културу и истину.

А. ФИАМЕНГО

КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

тог француског књижевника Жана Касуа о дану мира, предизборни разговор с другом Мошом Пијаде, о Конгресу присталица мира (4. Миндеровић), итд. Лоша страна ових састанака била је увек једна те иста: слабо учешће чланова (просечно је састанке посећивало 30—40 писаца) и још слабија дискусија, која није захватала већи број људи. Али најживља активност Удружења манифестовала се преко разних књижевних вечери и предавања одржаних у разним местима наше земље. Тако у прошлој години одржано је 118 књижевних вечери и 61 предавање — У Србији, Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини, Хрватској, на пр. у Београду, Новом Саду, Панчеву, Јаша Томићу, Крагујевцу, Неготину, Бору, Зајечару, Шапцу, Ужицу, Загребу, Цетињу, Сарајеву, Скопљу, Бањој Луци, Бихаћу, Мостару, Титограду, Котору, Херцегновом, Улцињу, итд. Ове књижевне вечери и предавања књижевника имали су великог успеха и показали су се као подесна форма масовног рада и контакта књижевника са народом; њих треба и даље практиковати али у потребној мери — да се Удружење не претвори у путујуће групе које испуњавају програме разних културнопросветних установа и организација које „потражују ове вечери и предавања, што је већ извесна опасност. Међутим, треба имати у виду и ову околност: на свим књижевним вечерима једва да је учествовало 38 писаца (29 чланова и 9 кандидата), док је око 60 писаца остало пасивно. Исти је случај и са предавањима: 61 предавање одржало је свега 12 чланова,