Наша књижевност

Белешке

и то они који учествују и на књижевним читањима. Као што је иначе случај и са активношћу писаца у штампи, дневним публикацијама, часописима, итд. што значи да су виднију активност уствари развили око 30 чланова од 102 колико их Удружење укупно има.

У току прошле године Удружење је посветило велику пажњу упознавању својих чланова са важним, од· лучујућим објектима нашег Петогодишњег плана. У августу, септембру ми октобру Управа је организовала и материјално обезбедила обилазак чланова најважнијих радилишта у Народној републици Србији. Књижевници су посетили и провели по десетак дана на упознавању. изград-

ње хидроцентрала на Власини и Дри-"

ни, руднике Бор и Трепчу, шумска радилишта у Ругову, на Гочу, у Северном и Јужном Кучају, затим поЉљопривредно добро Панчевачки Рит, аутопут Братство—Јединство, Железник итд. Намера да се ова акција обележи заједничком публикацијом књижевника није остварена, иако је известан број писаца дао неколико репортажа, песама и импресија које нису остале“ незапажене у нашој штампи.

Говорећи о материјалним условима у којима живе наши књижевници, Панић-Суреп је истакао значајну околност да је данашњи писац код нас високо квалификовани радник чији се рад достојно награђује; проблем материјалног опстанка књижевника == проблем који датира откако постоји наша новија књижевност скинут је са дневног реда. Јер сваки ваш „иоле активни књижевни стваралац код нас може да живи, и то добро да живи од свог књижевног

рада. Једна књига приповедака или.

роман од 12—13 табака доноси само зг једно издање мелу годишњу пла'У високог државног службеника, књига песама од 2000 стихова исто тако, филмски сценарио двапут више, успела драма такође. Дакле, само од једног издања једне књиге нашем писцу обезбеђене су животне потребе за целу годину, а кад се томе ДдоОда да се већина радова, пре но што се појаве у књизи, објаве по часо· писима, да успеле књиге ·доживљавају честа прештампавања, па онда

7 Књижевност

,

501

систем државних награда —- добија се јасна слика о материјалним условима за рад наших књижевника“... И поред тога, Удружење је помагало два своја старија члана која су већ давно престала да буду књижевно активна и удовицу једног књижевника, као и повремено неколико чланова Којима је била потребна тренутна новчана помоћ. Брига о материјалним условима писаца манифестовала се и у финансирању путовања књижевника по књижевном послу, у набавци огрева и текстила, у обезбеђивању одмаралишта, регулисању станбених прилика, ослобађању књижевника од дужности које обављају као државни службеНИЦИ, итд.

Што се тиче књижевне делатности чланова Удружења она је у прошлој години била знатна. Поред сарадње у часописима и листовима, књижевници Србије објавили су већи број посебних књига и то — збирке песама: Оскар—Давичо, Скендер Куленовић, Душан Костић, Гвидо Тартаља, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Никола Дреновац, Мира Алечковић, Мирко Вујачић, Славко Вукосављевић, Воја Царић, Слободан Галогажа, Слободан Марксвић, Драгослав Грбић, Стеван Раичковић; књиге приповедака: Иво Андрић, Михаило Лалић, Ерих Кош, Латак Иштван, Бранко Ћопић, Вељко Петровић, Исидора Секулић, Чедо Вуковић; роман: Богдан Чиплић; драме: Ото Бихаљи-Мерин, Милан Ђоковић и Петар Петровић Пеција; књите критика и есеја: Милан Богдановић, Младен Лесковац, Живојин Бошков, Божидар Ковачевић, Душан Милачић, Видо Латковић; репортаже, хронике и дневнике: Родољуб Чолаковић, Милка Жицина, Гојко Бановић, Росанда Његуш, Арпад Лебл; филмске сценарије: Оскар Давичо, Бранко Ћопић, Бихаљи-Мерин, Михаило Лалић, Панић-Суреп и Фрида Филиповић. Истичу се преводи Станислава Винавера, Боривоја Недића и Велимира Живојиновића.

После реферата о раду Удружења, Милан Богдановић је одржао реферат о неким важнијим књижевним проблемима који су покренути у прошлој години. Задржавајући се на извесним битним и карактеристичним