Наша књижевност

сео фесјаа чи

"полеонов

Белешке

песничком „Дневнику“ Милице Стојадиновић Српкиње (1830—1878) „У Фрушкој гори“ писан од 3 маја.да 00 септембра 1854 а штампан у три свеске 1861, 1862 и 1866. Још године 1854 Стојадиновићева је превела јеман фрагмент из „Исуса Христа у Фландрији“, под насловом Избавитељ, легенда по Балзаку (В. „У Фрушкој гори“ Ш део, Нови Сад 1286, стр. 58—67). Други превод је С богом (Из Балзакових философских студија), штампан у Новаковићевој „Вили“, књ. |, 1865, бр. 17 до 24 од 25 априла до 13 јула 1865, у преводу др. Владана Ђорђевића. Трећи превод је Последуезр '72- штампан у бечкој „Српској Зори "'одора Стефановића Виловског, књ. ТУ, 1879, бр. 2 до 12 од фебруара до децембра 1879, у преводу М. П. [Милоша Пејиновића или Мите Петровића»). Тек почетком ХХ века Балзакљсе псчиње више преводити. У „Српском књижевном гласнику“ 1901, Душан Л. Ђокић преводи Евгенију Гранде а Богдан Поповић, студију Хиполита Тена о Балзаку. У Новој серије С. к. г. преведен је Нагеније, књ. Ш, 1921, стр. 218. Балзак је игран на београдској сцени. У београдском Народном позоришту приказан ја први пут Меркаде, на дан 1 септембра 1901, са Милорадом Гавриловићем у главној улози и Гопсек, у преради Валтера Хазенклевера, на дан 28 маја 1936, са Николом Поповићем у главној улози.

У овој белешци дајемо библиографију засебно штампаних превода на српском језику по хронолошком реду излажења.

[1866] — Избавитељ, легенда по Балзаку. [Милица Стојадиновић Српкиња: „У Фрушкој гори“, 11 деој. Нови сад 1866; 18Х12; стр. 58—67.

[1892] — Е! уегдиго, превео Душан Л. Ђокић. Београд, 1892. [невиђенол [190] — Чича Горијо. Превео и предговор написао Јован М. Јовановић, раЊЕ. ПРИЧЕ књижевне задруге, коло Х, бр. 70. Београд, 1901; 20%14: стр. ХХЛХ 249. Зи

[1902] — Евгенија Гранде. С француског превео Душан Л. Ђокић. Са предговором о Балзаку од Хиполита

13 Књижевност

не просвете.

Тена у преводу Богдана Поповића. Београд, 1902; 89; стр. 1У1--306. |невиђеној. [1922] — Дон Жуан од Белведера. Превела Десанка М. Павловића. Издање књижаре Свет. С. Дебељевића,

_ Београд, 1922: 14Х 10; стр. 84.

[1922] — Девојка из Тулуза. Превод с француског. Београд, 1922. [невеђеној. [1923] — Евгенија Гранде. Превео с француског Душан Л. Ђокић. Са студијом о Балзаку од Хиполита Те на, у преводу Богдана Поповића, Издање Српске књижевне задруге, Забавник ХУМ. Београд, 1923; 20Х 14: стр. ХХХМЛ— 194.

[1938] — Голицаве приче. Књига прва. [Прва десетинај. Превела са француског Боса Петровић. Илустровано цртежима Гистава Дореа. Издање издавачког предузећа „Космос“ Београд, 1988: 20,5 15: стр. 273—1.

[1934] — Кад жена зри _ роман. Превео са францускога икола Т. Петровић. Библиотека „Модерна књига“. Београд, 1934; 15,5Х 10; стр. 324.

[1924] — Голицаве приче. Свих тридесет приповедака превео Иса Великановић. Двадесет прилога у бакротиску и цртеже у тексту радио Гистав Доре. Украс омота извео Мирко Рачки, Са сликом писца. Са предговором о писцу и делу. Издање Савремене библиотеке. Београд, 1934; 90%13; стр. 570+2. :

[1934] — Рођака Бета. Први део. Слике из париског живота. Сиромашни рођаци. Превела Јелисавета Марковић. (Оноре де Балзак. Одабрана дела, књига 1). Издање НародБеоград, 1984; 20% 131 стр. 286.

[1934] — Рођака Бета. Други део. Слике из парискаг живота. Сиромашни рођаци. Превела Јелисавета Марковић, (Оноре де Балзак. Одабрана дела, књига 11). Издање Народ“не просвете. Београд, 1984; 20%18; срна Ор

[1934] — Урсула Мируе. Слике из паланачког живота. Превео Рашко В.

· Димитријевић. (Оноре де Балзак. О-

дабрана дела, књига Ш). Издање Народне просвете. Београд, 1934; 20% 13; стр..831.

[1934] — Сеоски лекар. Слике из сеоског живота. Превео Илија Кецмановић. (Оноре де Балзак. Одабрана