Наша књижевност

38 : Књижевност

— Ово, ово је све истина, докторе, жива истина! Ја сам то записао, гледајте, ту стоји све од ријечи до ријечи. А то сам чуо од Менахема који је послије Бехарине побуне побјегао из Јасеновца и отишао у борбу.

Давока је буљио у мене.

— Шта- је; Гледате ме као да ипак у све ово не вјерујете. — Стајао је и понирао све дубље поглед у мене. — Али ја вам кажем, ја Давид Барарон, зван Давока, ја вам кажем да је ово жива истина о Бехари, жива! МИ заклињем вас, чувајте ми ту истину као што ћу ја чувати Бехарин завјет. Чувајте је...

Давокове ријечи долазиле су ми као поклици. Чинило ми (се као да у њима чујем снагу побуњене Бехаре. Гледао сам у Давоку. У његовим очима засјале су сузе, а лице му се сад румењело и пламтјело је од заноса. Метнуо је биљежницу и наочари, У џеп, рекао је још једном: Чувајте ту истину! —- и изишао из “собе.

У соби је послије његова одласка завладала пространа тишина. Сједио сам и ћутао. На отворен прозор улазио је мирис "обехарале јабуке. Телефонске жице разапете између кровова кућа зујале су као обично у овакве мирне и топле вечери. Ја их данас нисам чуо. Слушао сам непрестано оне Давокове ријечи које је истурао из себе са болом и грчевито на почетку свога каззивања: Зашто, зашто се ниси огласила прије2 Бехара! Бехара! — Те ријечи су ми све изнова звониле у ушима као рефрен неке "тужне пјесме, неке потресне баладе.

Сад сам им, чини ми се, схватао прави смисао.

Исак САМОКОВЛИЈА

до 222: