Наша књижевност

40

Јежи му се хрптеницом кожа

од ћурлика изненадна, гласна није љућа ни оштрици ножа

од тог звука чудесна и страсна.

Спази сјенку поред козјег пута, па се скупи, спреми се да скочи. Аој варке! То му сјен од прута обмануо избуљене очи. |

У то шушну шушањ свјеж у роси, запуцкета шибље дивљег глога. Сагне ухо: табани су боси...

Слуша: то кроз папрат шушти нога.

Гледа лугар ко за бијела дана, побаучке пружен иза жбуна:

носи лопов грофова фазана —

крв му мрка капље још из кљуна.

Одбаци се попут дивље мачке. У зјени му бљесну огањ плави. | И двоцијевку држећ наопачке сломи кундак на сељачкој глави.

Крвав врисак усред грла стаде. Прин јета је светој Правди жртва. Мртав човјек сред путељка паде. Паде човјек крај фазана мртва.

У загорском, у забитном кланцу опет једна тврда тиква пуче... Ноћ завија као пас на ланцу угледавши мјесец изнад куће.

(1950) Густав КРКЛЕЦ

Књижевност

ге иаотанто завананај мада асатаљоди

дежингнивасааримаиматтелоининић

Ф ; з Ћ | ћ | 5 %